Iako Jugobanka već tri decenije u Hrvatskoj ne može da upravlja svojom imovinom, Trgovački sud u Splitu od te banke traži 700 miliona evra.
To je poslednji i najjači udarac srpskoj banci kojim treba da se namiri potraživanje Hrvatske na osnovu stare devizne štednje građana, prenosi RTS.
Najviše tužbi Jugobanka je podnela protiv države Hrvatske za povraćaj nekretnina, poslovnica i odmarališta, a nekoliko protiv tamošnjih firmi koje su uzele kredite i nikada ih nisu vratile kao riječki „3. maj“. Sve su rešene u korist hrvatske države, kao i ova poslednja – po tužbi Hrvatske protiv Jugobanke.
Odluka po kojoj Jugobanka treba Hrvatskoj da isplati 700 miliona evra, samo je poslednja u nizu odluka na štetu nekada jedne od najvećih srpskih banaka, ocenjuju u Agenciji za osiguranje depozita.
Prema rečima pravnih zastupnika Jugobanke u stečaju, ceo proces je od početka, najblaže rečeno, bio čudan – od pokretanja takozvanog sekundarnog stečaja do stavljanja van snage prethodno donetog rešenja da se izvedu dokazi i održi rasprava.
„Ukoliko dobijete sudsku odluku u jednom sudskom postupku u kome nije bilo izvođenja niti jednog dokaza, onda je ne možete drugačije tretirati nego kao isfabrikovanu sudsku odluku koja treba da služi kao neka vrsta argumenta ili nečega što će u stvari pokriti nespornu činjenicu a to je da je hrvatsko pravosuđe konfiskovalo imovinu srpskih preduzeća u Hrvatskoj“, ukazuje advokat Ivan Simić, pravni zastupnik Jugobanke.
Postavlja se pitanje odakle će Hrvatska naplatiti potraživanja, imajući u vidu da Jugobanka upravo odlukama hrvatskih vlasti tamo više nema imovine.
„Vi tužite imovinu Jugobanke za koju niste prethodno niste utvrdili šta predstavlja u samoj Hrvatskoj, upravo iz razloga jer je ta imovina više puta konfiskovana i oteta“, dodaje Simić.
Iz Agencije za osiguranje depozita, koja je stečajni upravnik banaka u stečaju, kažu da će nastaviti da preduzimaju sve raspoložive pravne radnje kako bi se zaštitila imovinu i imovinska prava Jugobanke u Hrvatskoj.
Agenciji i Jugobanci su u ovom slučaju na raspolaganju vanredni pravni lekovi – zahtev za reviziju i ustavna žalba koji će biti podneti u zakonskom roku, a u slučaju nepovoljnog ishoda tih postupaka biće pokrenut postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Očekivani prvi korak Hrvatske jeste pokretanje postupka za naplatu sudskih troškova kada će se pred našim pravosuđem naći i zahtev da priznamo odluku hrvatskog suda.
Advokat Simić smatra da će srpsko pravosuđe umeti da odgovori na takve izazove.
Na ruku nam, međutim, ne ide odluka Evropskog suda za ljudska prava o izuzeću – sa stavom da Hrvatska do 1997. godine nije bila potpisnica evropske konvencije o ljudskim pravima i temeljnim slobodama, te da samim tim svi zakonski i podzakonski akti koje je Hrvatska donosila do tada ne mogu biti predmet njihovog razmatranja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com