Hrvatski ministar vanjskih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je danas da od nove vlade u Crnoj Gori, nakon parlamentarnih izbora 11. juna, očekuje da „stabilizuje“ političke prilike u zemlji, vrati poverenje građana, i u što skorijem periodu završi pregovore o članstvu sa EU.
Radman je za podgoričku Pobjedu kazao da je u Crnoj Gori „jedno vreme postojao interegnum“ i da zvanični Zagreb „želi da vidi sigurnu vlast“ koja će u narednom, nada se četvorogodšnjem mandatu, voditi državu ka stabilizaciji političkih prilika i vratiti poverenje građana, „kojeg u nekim situacijama nije bilo“.
„Želim Crnu Goru videti na putu što skorijeg završavanja pregovora sa EU. To je bitno i puno puta sam rekao da je hrvatsko iskustvo sveže, bitno i relevantno i kada je u pitanju Hrvatska ne treba kucati na otvorena vrata, tu će Hrvatska uvek biti ona zemlja i prijatelj i sused koji će pomoći „, rekao je Grlić Radman.
On je saopštio da zvanični Zagreb želi da vidi rešavanje otvorenih pitanja koja, po njegovoj oceni, nisu pomaknuta s mrtve tačke, a jedno od njih je razgraničenje na poluostrvu Prevlaka, u Bokokotorskom zalivu koje dve države vide na različite načine.
Radman je ponovio stav službenog Zagreba da za kopneni deo granice postoji dogovor, ali da je otvoreno pitanje razgraničenja na moru.
„Ne mislim da bi tu trebalo biti problema, stvar je dobre volje“, kazao je Grlić Radman.
Za Crnu Goru je otvoreno i pitanje kopnenog dela granice na Prevlaci, na kojoj je od 2002. godine na snazi privremeno rešenje kojim je Hrvatskoj pripao deo poluostrva i morski pojas ulaza u Bokokotorski zaliv od 550 metara, dok je deo akvatorijuma uz levu obalu poluostrva proglašen „ničijim morem“.
Dve države su zadovoljne načinom na koji funkcioniše privremeno rešenje, a zajedničke komisije za razgraničenje nisu se sastaje godinama. Ukoliko se Crna Gora i Hrvatska ne dogovore, rešavanje pitanja granice biće povereno međunarodnim sudovima.
Grlić Radman je u intervjuu za podgorički list kao otvoreno pomenuo i pitanje hrvatske manjine u Boki Kotorskoj, odštete hrvatskim logorašima u ratnom logoru iz 90-tih u Morinju, te jezički kurikulum.
Po rečima hrvatskog ministra inostranih poslova, Crna Gora, odnosno njeni pripadnici koji su učestvovali u agresiji na Hrvatsku, treba da se suoče sa prošlošću, a u tom kontekstu naveo je postavljanje spomen ploče hrvatskim zarobljenicima u ratnom logoru Morinj u Boki Kotorskoj.
„To je nada u postizanje narednih koraka u ostvarivanju naših dobrosusedskih odnosa. Koliko znam, ploča je tamo, nije uklonjena, ali vremenom će se nekakve aspiracije za uklanjanje smiriti“, zaključio je Grlić Radman.
Postavljanje spomen ploče je izazvalo protivljenje dela javnosti u Crnoj Gori koji traži da se ona ukloni. Ceremoniji postavljana spomen ploče u oktobru prošle godine prisustvovali su Grlić Radman i tadašnji ministri u Vladi Crne Gore, Ranko Krivokapić i Raško Konjević.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com