Odlukom o aboliciji odgovornih za aferu „prisluškivanje“, makedonski predsednik Đorđe Ivanov je pomilovao bez sprovođenja postupka, između ostalog, bivšeg premijera i lidera najuticajnije vladajuće VMRO-DPMNE Nikolu Gruevskog, bivšeg šefa tajne službe Sašu Mijalkova i ministarku poicije Gordanu Jankulovsku.
Među pomilovanima su i Mile Janakieski, Martin Prougjer, Zran Zaev, Varuševski Branko Crvenkovski, objavio je makedonski Službeni list.
Nekoliko meseci nakon objavljenih zapisa o prisluškivanju Mijalkov i Jankulovska su odneli ostavku.
Kako se navodi, odluka predsednika stupa na snagu danom donošenja, odnosno od 12. aprila.
U „aferi prisluškivanja“, koja je trajala gotovo godinu dana, a koju je pokrenuo lider najuticajnije opozicione stranke SDSM Zoran Zaev objavljeno je više desetina video i audio zapisa koji govore o tome da je vlada Gruevskog, tokom devet godina vladavine, prisluškivala više od 20.000 ljudi – političara, akademika, novinara, pa čak i sveštenika.
Zaev je objavljivanje video i audio zapisa započeo februara prošle godine pod nazivom „informativne bombe“, a 31. januara ove godine premijer Gruevski ga je na konferenciji za novinare optužio da je „na nelegalan način i uz pomoć stranih obaveštajnih službi organizovao mrežu prisluškivanja makedonskog državnog vrha da bi nabavio kompromitujuće podatke uz pomoć kojih bi prinudio vladu da podnese ostavku „.
Gruevski je tada obavestio javnost da je reč o pokušaju državnog udara i da su podnete krivične prijave protiv četvoro osumnjičenih za nasilje nad državnim organima, ugrožavanje ustavnog poretka i demokratskih institucija, među kojima je i Zaev, što je, kako je rekao, prvi takav slučaj u istoriji makedonskog pravosuđa.
„Najmanje 20.000 ljudi je u poslednjih nekoliko godina prisluškivano“, rekao je optuživši Gruevskog i direktora Bezbednosno-obaveštajne službe (UBK) Sašu Mijalkova da se protivzakonito prisluškivanje sprovodilo pod njihovim nadzorom.
Zaev je mesecima prošle godine javno emitovao prisluškivane razgovore, tvrdeći da ih je neovlašćeno snimala vlast i da dokazuju nameštanje izbora, zloupotrebu vlasti i korupciju
Tonski zapisi koje je do sada objavio Zaev upućuju, ne samo na osiono kršenje Ustava i zakona, već i na najgrublje zloupotrebe vlasti, kontrolu medija i sudova, montiranje političkih i sudskih procesa, mešanje u izbore…
Masovno prisluškivanje političara, novinara, biznismena, funkcionera, verskih poglavara… vršila je služba bezbednosti po nalogu Gruevskog i Mijalkova, tvrdi opozicija, navodeći da samo njihovi telefoni nisu prisluškivani. Navodno su i dnevno pripremani transkripti prisluškivanja i dostavljani korisnicima.
Svaki novi zapis otkriva nove zastrašujuće dimenzije i paranoidne motive nezakonitog prisluškivanja.
Razgovori šefa državne bezbednosti sa glavnim urednikom TV Sitel i vlasnikom TV Kanal 5, jasno ukazuju da je unapred, navodno, pripremano hapšenje Ljubeta Boškovskog, koji je na izborima 2011. godine kao lider partije Ujedinjeni za Makedoniju bio najoštriji, često i neumeren, kritičar Gruevskog i Mijalkova.
Boškovski je dan posle izbora na spektakularan način uhapšen, a kasnije i osuđen na sedam godina zatvora zbog primanja mita. State Department je u godišnjem izveštaju ocenio da je Boškovski politički zatvorenik. Boškovski, bivši šef makedonske policije, proveo je više godina u pritvoru u Ševeningenu, ali ga je Haški tribunal oslobodio optužbi za zločin u oružanom konfliktu 2001. u Makedoniji.
Masovno prisluškivanje nije mimoišlo ni najbliže i najvernije saradnike premijera Gruevskog. Slučajno ili ne, ministarka policije Gordana Jankulovska je najprisluškivanija, bar prema onome što je do sada objavljeno.
Među prvima je objavljen snimak razgovora Jankulovske i ministra finansija Zorana Stavrevskog, koji je i venčani kum Gruevskom, na kome ogovaraju partijske kolege. Drugi zapisi prikazuju Jankulovsku u sasvim drugom svetlu.
Prisluškivan je i dugogodišnji šef kabineta premijera Gruevskog, Martin Protuđer, koji važi za njegovog najbližeg i najodanijeg saradnika. Snimak njegovog razgovora sa šeficom policije Jankulovskom samo je potvrdio ono što građani odavno znaju, da su javni servis MRTV, privatne televizije Sitel i Kanal 5, kao i list Dnevnik pod kontrolom partije i države.
Na odvojenom snimku Protuđer i Jankulovska dogovaraju da „tehničkim kontrolama“ zaustave autobuse koje pristalice opozicije prevoze na miting.
Opozicija je do sada u nekoliko navrata objavila tridesetak tonskih zapisa. Svaki novi zapis otkriva nove zastrašujuće dimenzije i paranoidne motive nezakonitog prisluškivanja, sadrži sve teža i ozbiljnija svedočenja o kriminalnom načinu vladanja Gruevskog, izveštavali su makedonski mediji.
Najnoviji snimci izazvali su šok i zgražanje javnosti. Motivi masovnog prisluškivanja ostaće, verovatno, tajna. Kako su i za šta korišćeni tajni snimci u sferi politike, ali i u biznisu nije teško pretpostaviti.
Poznavaoci kategorično tvrde da ovako masovno prisluškivanje, niti može, niti ima interesa da sprovede strana obaveštajna služba.
Premijer Gruevski, koga je Zaev upoznao sa delom snimaka prisluškivanja, potvrdio je da ima autentičnih razgovora, da su neki delimično tačni, ali da ima i namontiranih. Time je, verovatno nenamerno, potvrdio autentičnost tonskih zapisa prisluškivanja koje opozicija objavljuje, a koje mediji pod kontrolom vlasti ignorišu, kao da ne postoje.
Gruevski je, od septembra lane, kada je upoznat sa dokumentima koje poseduje opozicija, imao dovoljno vremena da sa saradnicima pripremi odstupnicu. Ona se svodi na optužbe da opozicija odrađuje tuđa scenarija, ne navodi se čija, da hoće nasilno da dođe na vlast.
Niko od onih koji brane Gruevskog, niti demantuje, niti se upušta u komentarisanje sadržaja tonskih zapisa.
Evrokomsar Johanes Han pozvao je pravosudne institucije da reaguju na nezakonito prisluškivanje, zalažući se za nezavisnu sudsku istragu.
Masovno prisluškivanje vratilo je Makedoniju daleko, daleko nazad. Stigla je opet do tačke kada je neizbežno i nužno strano posredovanje, što se digodolo, pa je uz posredovanje Brisela dogovoreno organizovanje vanrednih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da budu održani 6. juna.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com