Na vanrednim parlamentarnim izborima u Makedoniji, koji će biti održani u nedelju, 11. decembra, za mesta u Sobranju boriće se desetak koalicija i partija, a glavni favoriti, prema očekivanjima, su koalicija predvođena vladajućom VMRO DPMNE i koalicija opozicionog Socijaldemokratskog saveza (SDSM).
Izbori su praktično zvanično počeli još danas, kada glasa 325 članova biračkih odbora za dijasporu, u skladu s obavezom da to učine pre nego što odu u 46 diplomatsko-konzularnih predstavništava i konzularnih kancelarija koje Makedonija ima u inostranstvu.
U Skoplju se, kako navode svi sa kojima je reporter Tanjuga razgovarao, očekuje da ovi izbori izvedu Makedoniju iz duge političke krize, mada malo ko veruje da će se to dogoditi odmah nakon izbora.
Sudeći prema kampanji koju je ovih dana vodila desno orijentisana VMRO-DPMNE, Nikola Gruevski očekuje povratak na vlast. Ukoliko se to dogodi, biće to, kako se procenjuje u Skoplju, i ne samo Skoplju, veliki izazov za Evropsku uniju i njenu strategiju pritiska na balkanske narode u zamenu za pomoć.
EU dugo već kritikuje Gruevskog da je odgovoran za sputavanje razvoja demokratije i vladavine prava. Pritom, izbori se održavaju u trenutku velike izbegličke krize koja je pogodila Makedoniju u proteklih 18 meseci kada je kroz tu zemlju prošlo više od milion ljudi, uglavnom muslimana, koji su tzv. balkanskom rutom hrlili ka zemljama EU. Tu je i problem grčke blokade zvaničnog Skoplja za priključenje EU i NATO zbog imena države.
Najnovije ankete ukazuju da je VMRO-DPMNE za 12 odsto ispred svog rivala, SDSM, partije levog centra.
Lider najuticajnije opozicione SDSM Zoran Zaev za Tanjug kaže da je Makedonija nazadovala i da je na poslednjem mestu od svih bivših jugoslovenskih država, pa čak i Kosova kada je reč o evrointegracijama. Zato je, kaže, neophodno da se u Makedoniji dogode temeljne reforme, koje će zemlji otvoriti put ka EU.
U Makedoniji se, kaže Zaev, ne poštuju osnovna prava, u zemlji ne postoji mogućnost kontrole vlasti, a nema ni nezavisnog sudstva. Prepreka je, podseća Zaev, 11-godišnji problem koji Makedonija ima sa imenom koje ne priznaje Grčka. Za taj problem, smatra mora da se nađe rešenje i bez promene Ustava, a ne da se kao do sada prave projekti koji provociraju ne samo Grčku, već i Bugarsku, Srbiju, Albaniju… Balkan ima mnogo zajedničke istorije, kaže Zaev i dodaje da istorija treba da nam pomogne, a ne da nas deli.
Funkcioner SDSM Tito Petkovski smatra da Makedonija nije na dobrom putu i to od perioda 1994, kada, kako kaže, nastaje vreme bujanja nacionalizma, borba za političke i etničke interese, a počinju i sukobi.
Ukazuje da je prvi dan ove predizborne kampanje pokazao da nista nažalost nije naučeno iz prošlosti, jer niko ne bavi suštinom izlaska iz političke krize zbog koje se ide na izbore.
„Umesto da se okupe oko suštinskih problema, nametnute su tenzije, mržnja, nacionalizam i očigledno neznanje“, rekao je Petkovski za Tanjug.
Strahuje da je Makedonija u opasnosti od federalizacije i dvojezičnosti, umesto da gradi građansko društvo.
Petkovski, naime, pita kako će građani Makedonije, ako ostanu podeljeni, sutra moći da budu deo ujedinjene Evrope.
Gotovo je izvesno da će jedna od tri stranke etničkih Albanaca, koji čine oko jedne trećine od ukupnog broja stanovnika u Makedoniji, postati budući koalicioni partner u novoj vladi.
Novinar, analitičar Dzelal Neziri uoči izbora kaže da Makedonija ima mnogo problema i da još od 2008. beleži pad na svim nivoima – od slobode govora, demokratije, ljudskih prava… Problemi građana su, kaže, slični bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost iako je podeljenost u društvu prilično izražena. Najvećim problemom smatra to što mladi nemaju perspektivu, pa je, prema nekim procenama, Makedoniju napustilo više od pola miliona ljudi proteklih godina.
Neziri ne očekuje mnogo od izbora i ne isključuje mogućnost formiranja tehničke vlade.
Zamir Mehmeti, čovek koji je predvodio obojenu revoluciju, jednim od najvećih demokratskih dostignuća smatra činjenicu da je predsednik Đorđe Ivanov povukao svoju odluku o amnestiji odgovornih u „aferi prisluškivanja“. Velikim dostignućem smatra i to što je tokom protesta, koji su trajali 70 dana, omladina, bez obzira na nacionalnu pripadnost, bila zajedno.
Muhamed Zekiri iz LSDM, inače, bivši novinar koji je odlučio da se bavi politikom, kaže da Albanci više neće čekati skrštenih ruku, već da žele da budu deo vlasti koja donosi odluke. Zato je, kako je objasnio, on odlučio da bude član makedonske partije, jer smatra da je pogrešno da Albanci i Makedonci prave koalicije po etničkom principu jer to, kako kaže, ne rešava probleme građana.
Gruevski je, inače, podneo ostavku u januaru ove godine, što je bio deo dogovora političkih partija, uz posredovanje EU, a zarad izlaska zemlje iz političke krize koja je praktično počela još početkom 2015, kada je opoziciona SDSM Zorana Zaeva obelodanila snimke prisluškivanih razgovora. Ti snimci su otkrili korupciju na najvišim nivoima vlasti u državi.
U najnovijem izveštaju o napretku Makedonije, Brisel kaže da nova vlada mora da poštuje nezavisnost pravosuđa i slobodu medija, kao i depolitizaciju državnih institucija.
Pravo glasa na izborima u nedelju ima 1.784.416 građana, od kojih je 230.122 na posebnom spisku. Reč je o građanima Makedonije na privremenom radu u inostranstvu, s tim da oni mogu da biraju gde će obaviti svoju građansku dužnost.
Predizborna kampanja traje do sutra u ponoć, kada počinje predizborna tišina.
Vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji su rezultat Sporazuma, koji su predstavnici najvećih političkih partija potpisali u Pržinu, uz posredovanje Evropske unije. Izbori su, prema tom sporazumu najpre trebalo da budu održani 24. aprila, ali su pomereni za 5. jun.
Najnoviji datum održavanja izbora četiri najveće partije dogovorile su 31. avgusta.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com