Utvrđeno je da se oko Južnog pola događa ono što je najgore po hrvatsku morsku obalu.
Antarktik ima najveću koncentraciju leda na Zemlji na jednom mestu i, uz Grenland, predstavlja apsolutnu tačku preživljavanja ili umiranja naše planete i života na njemu usled klimatskih promena koje je svojom industrijom pokrenuo i pothranjuje čovek.
Najnovije veliko istraživanje klimatologa i drugih stručnjaka, objavljeno u časopisu „Nejčer“, donosi užasan zaključak da su klimatske promene na Antarktiku dovele da se godišnje s tog zaleđenog kontinenta otopi nešto više od dvesta milijardi tona leda, a najgore od svega je to što je ustanovljeno sve brže otapanje.
Ovakvi rezultati vrlo su loša vest za mediteransku zemlju na skoro drugom kraju svijeta, Hrvatsku, i to ne samo zbog jadranske obale.
Izmereno je da je otapanje Antarktika tokom poslednjih pet godina bilo triput brže nego pre deset godina, a da je u odnosu na 1997. sada pet puta brže. Dosadašnji doprinos podizanju nivoa mora usled izlivanja vode s otapajućih antarktičkih ledenjaka od 1992. iznosi osam milimetara.
To u ukupnom rastu mora u proteklih četvrt veka nije puno. Ali problem je u tome što se 40 odsto tog leda otopilo, posledično je porastao i nivoa mora, isključivo usled zagrevanja Antarktika, tokom poslednjih pet godina.
Logika i elementarna matematika ukazuju na to da će stvari s Antarktikom biti sve gore i da se slobodno može računati da će, kao i do sada, promatranje klimatskih promena u prirodi dokazivati sve katastrofičnija predviđanja, a opovrgavati sva ona umerenija i da nisu nerealna predviđanja stope potapanja gradova uz obale mora, suša, oluja, izumiranja vrsta, izbijanja bolesti, gladi, ratova, masovnih seljenja stotina miliona klimatskih izbeglica.
Danas se u kontekstu posledica klimatskih promena po pravilu govori o scenarijima u slučaju zagrevanja do 1,5 stepeni Celzijusa, 2, 3 i 4 stepena Celzijusa do 2100. godine.
Kako sada stvari stoje, a stoje tako da ne samo da nismo zaustavili stopu zagađenja atmosfere izduvnim gasovima, u prvom redu s CO2, nego sve više povećavamo industrijsko zagađenje, na putu smo da do kraja veka ubijemo i sebe i planetu zagrevanjem od 4 stepena Celzijusa, otprilike.
U scenariju zagreavanja sveta od stepen i po Celzijusa, Hrvatsku bi pogodili klimatski ekstremi (suše, oluje, razorni talasi vrućina i hladnoća), piše Ekspres.
U tom slučaju, dve trećine područja u svetu kojima klimatske promene prete da ih pretvore u pustinje, ipak se u to ne bi pretvorile. Ali, samo pola stepena više i sve to može da se dogodi.
U Hrvatskoj bi tako Slavonija i Baranja postale pustinje u pravom smislu reči, i to već za nekoliko decenija, nepogodne i za uzgoj hrane i za život, dok bi Dalmacija, Kvarner i Istra u nekim delovima postale kamene pustinje, u nekim drugima polupustinje, otprilike kao što je to izgledalo u nekim delovima Maroka ili Španije pre galopirajućih klimatskih promena.
Od turizma uz more u Hrvatskoj više ne bi bilo ništa jer bi nedostajalo vode, a i bilo bi ili će biti naprosto previše vruće da bi odmor na takvom mestu ikome bio ugodan. Sve to odnosi se na scenarij od samo 2 stepena zagrevanja u odnosu na proseke svetske klime do 1990. godine, odnosno, samo pola stupnja više ili manje zapravo znači kataklizmu ili opstanak.
A stvarnost je danas takva da se velika većina klimatologa sveta slaže o tome da današnjim ponašanjem jurimo prema scenarijima od ili 3 ili 4 stepena.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com