Žilber Gijom, predsednik Arbitražnog suda u Hagu, koji je odlučivao o graničnom sporu Slovenije i Hrvatske, tokom čitanja presude tog suda pominjao je imena sela, zaseoka i opština na liniji razgraničenja dve države i samo jedno ime i prezime – Joška Jorgas.
Ime Joške Jorgasa sigurno ništa ne znači ni većem delu javnosti dveju država u sporu, a kamo li drugima. Ko je zapravo Joška Jorgas?
Joška Jorgas je od juče verovatno jedini Slovenac koji ne slavi odluku Arbitražnog suda o razgraničenju dve države.
Poznat po dugogodišnjim provokacijama, grafitu „Tudi tukaj je Slovenija“, slovenačkoj zastavi i tvrdnjama da on zapravo živi na okupiranoj slovenačkoj teritoriji, Jorasu je juče francuski arbitar Žilber Gijom jasno i glasno rekao da živi u Hrvatskoj.
„Ja nemam kuću u Plovaniji, moja kuća se nalazi u Sečovlju u Sloveniji. Sve zemljišne knjige su falsifikovane i to godinama pokušavam da dokžem na sudu. Ne vidim problem u tome što sam na uređenoj fasadi ostavio stari grafit, “tudi tukaj je Slovenija“. On sve govori. Ako od toga želite napraviti senzaciju, pravite je“, rekao je Joras još pre desetak godina za portal 24sata, podseća portal Express.
U međuvremenu se ništa nije promenilo pa je tako Joras nedavno odlučio da mu ni hrvatska voda nije dobra i odlučio je dovući slovenački vodovod do kuće. Prekogranična opština Piran mu je odobrila priključenje na slovenački vodovod, ali od hrvatske strane nije dobio takve dozvole pa su komunalni redari morali izići na teren u pratnji policije kako bi mu uručili novčanu kaznu zbog kopanja po lokalnom putu.
„Svima je on nama poznata osoba, ali teško ga je dobiti, pa moramo na teren“, ispričao je bujanski načelnik za komunalije Elvis Glavičić.
Osim što mu nije dobra hrvatska voda, nisu mu se svideli ni hrvatski zakoni i zbog toga nije hto izvaditi OIB. Zbog tako malog nedostatka, lokalne vlasti nisu uspevale da sprovedu izvršenje za brdo nelaćenih kazni.
Kako je moguće da jedan čovjek tako dugo izbegava bilo kakvu kaznu, teško je razumeti, a još teže objasniti.
Istim traktorčićem kojim je nedavno kopao kanal do Slovenije, pre nekoliko godina odlučio je da ukloni ivičnjake sa hrvatskog puta zato što su „sprečavali prolaz do njegove kuće i oštećivali njegove automobile“.
Hrvatski policajci bili su prisiljeni da formiraju živi zid kako bi sprečili „deložaciju“ ivičnjaka.
„U skladu s dozvolom direkcije za puteve danas sam želeo to i učiniti, ali hrvatski su policajci pred mene postavili živi zid. To je velik problem jer znamo da su hrvatski policajci okupatori na slovenačkoj zemlji“, provocirao je Joras 2010. godine.
Godinama već Joras govori protiv Hrvatske i hrvatskih vlasti, kojima sada po svom pravu pripada, a sve se zaoštrilo kad je odlučio da mu se baš i ne mili da stalno prelaziti kroz granični prelaz da bi došao do svoje kuće na „okupiranom slovenskom teritoriju“.
Odlučio je, ni manje ni više, nego izgraditi svoj put do domovine.
Hrvatski policajci su blokirali makadamski put betonskim žardinjerama, a Joras je tražio pomoć slovenačkog pravosuđa.
Sudija Niko Falkner iz Pirana rekao je da Joras ima pravo da ukloni žardinjere, ali mu policija to nije dopustila. Kad je pokušao autodizalicom iz Slovenije da ukloni žardinjere, sloenački policajci su rekli da nema odgovarajuću papirologiju što je samo podstaklo Joška na tiradu.
Prema Jorasovom mišljenju, time je Slovenija jasno pokazala da cilj vlade „nije zaštita slovenačke teritorije, već izbegavanje incidenata na još neutvrđenoj graničnoj crti Slovenije i Hrvatske u tom području“.
Joras je te, 2006. godine, ustvrdio da se Slovenija služi jugoslavenskim metodama zastrašivanja ne dopuštajući slovenačkim državljanima da ostvare svoja prava u „okupatorskoj državi“, kako je nazvao Hrvatsku.
Ako se nastavi takav odnos slovenačkih vlasti, zapretio je Joras, Slovenačka narodna stranka, čiji je član, raspisaće referendum o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju.
Prošlo je od tada, eto, već jedanaest godina, Hrvatska je u međuvremenu postala punopravna članica Evropske unije i još jednom se potvrdila stara narodna poslovica da pas koji laje ne grize.
Hrvatska i Slovenija desetinama godina imale su dogovore o većini granice i izbegavali su se incidenti, a samo je Joras stalno tražio neku novu dlaku u jajetu kako bi mogao prigovarati Slovencima da ne ne brinu za sve svoje državljane ili Hrvatima da su okupirali nečiju teritoriju.
Za očekivati je da će Joras ostaviti svoj grafit i slovenačku zastavu na kući i da će do smrti govoriti da je živeo na okupiranoj teritoriji koje se odrekla matična država. Kada je sudija Gijom u četvrtak objavio da granica u Istri sledi Dragonju i završava na sredini kanala sv. Odorika što bi trebalo značiti da istarski zaseoci Škodelin, Bužini i Mlini-Škrilje, kao i kuća Joška Jorasa ostaju u Hrvatskoj, naprasno je ustao iz svoje fotelje i otišao.
Upravo u tome je sažeto Jorasovo biće.
Sve dok Slovenija magično ne postane veća za nekoliko kvadratnih metara koji će uključivati njegovu kuću on neće biti zadovoljan.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com