Kako je Kralj Petar „okupirao i uništio Crnu Goru“ — sto godina kasnije

Namera Opštine Budva da povodom obeležavanja stogodišnjice oslobođenja Budve obavi sanacione radove čišćenja i konzerviranja spomen-obeležja kralju Petru Prvom Karađorđeviću naišla je na oštru reakciju vlasti i dukljanskih krugova u Crnoj Gori.

Izvesna nevladina organizacija „Crnogorski pokret“ otišla je korak dalje podnevši krivičnu prijavu protiv Opštine Budva u znak protesta obnavljanja spomenika kralju Petru i, kako su naveli, „srpskoj okupacionoj vojsci“.

Taj pokret zatražio je i od nadležnih organa da se ime koje je Petrovac dobio u čast kralja Petra promeni, te da se vrati naziv Kastel Lastva, koje je taj primorski gradić nosio do 2. februara 1919. godine.

NVO „Crnogorski pokret“, čije inicijative iz nekog razloga imaju ogroman prostor kod državnih i prorežimskih medija u Crnoj Gori, još jednom je takođe ponovio verziju istorije koju preferiraju aktuelne vlasti, a to je da su „cela dinastija Karađorđevića, uključujući i kralja Petra, simboli propasti i uništenja Crne Gore“, te da je ta dinastija „silom srpske vojske i njenog oružja 1918. uklonila crnogorsku dinastiju Petrović—Njegoš sa njenog trona, ukinula crnogorsku državu i crkvu, i uzrokovala propast zemlje“.

Na pitanje da li je srpska vojska 1918. godine bila okupatorska ili je pak oslobodila Budvu, poslanik u Skupštini Crne Gore i profesor na Cetinjskoj bogosloviji dr Budimir Aleksić odgovara da su stanovnici Budve 1918. godine srpsku vojsku „nesumnjivo dočekali i doživljavali kao oslobodilačku“, uz podsećanje da Budva do tog trenutka uopšte „nije ni bila u sastavu Crne Gore, već da je prethodno na saboru Bokelja i Budvana doneta odluka o prisajedinjenju Boke Kotorske i Budve — Kraljevini Srbiji“.

„Dakle, danas se nesumnjivo oslobodilačka vojska doživljava i tretira kao okupatorska, i to je stav zvanične Crne Gore i njene politike i oficijelne ideologije, a sa druge strane se podiže i zapravo formira groblje gdj će biti sahranjeni nacistički okupatorski nemački vojnici iz perioda Drugog svetskog rata. Dakle, nesumnjivim okupatorima se pravi groblje i oni će biti sahranjeni u Danilovgradu, a srpski vojnici i njihov vojni zapovednik koji su bili oslobodioci, tretiraju se kao okupatori. Imamo jedno potpuno pervertovanje, jednu perverziju i inverziju svega i svačega, što je par ekslelans jedna antisrpka ili da budemo konkretni, ustaška ideologija, i to pokazuje koliko je u pravu patrijarh Irinej kada je kazao da Srbi u Crnoj Gori imaju tretman kao u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, jer NDH nisu samo logori i klanja i zločini, nego je to i ideologija“, kaže Aleksić za Sputnjik.

Po njegovom mišljenju, „ideologija današnje oficijelne Crne Gore i njenog režima je prepisani program Ante Pavelića“, koji je, kako smatra, „čak i radikalniji u nekim aspektima“.

„Spomenik kralju Petru smeta, i to je neprihvatljivo, ali zato nikom od crnogorskih zvaničnika niti od crnogorskih ideologa, organizacija, SUBNOR-a, Crnogorskog pokreta ili Matice crnogorske, političkih stranaka ili NVO organizacija ne smeta spomenik u selu Gusanju kod Gusinja, podignut u slavu i čast fašističkog baliste Jusufa Čelića, pripadnika zloglasne divizije ‘Skenderbeg’, koja je počinila genocid u Velici 28. jula 1944, godine kada je poklano oko 600 žena, dece i staraca ispod Čakora u opštini Plav“, opominje Aleksić.

U tom smislu on primećuje da „kada se balistima i albanskim fašističkim koljačima podiže čitav spomenički kompleks koji i noću svetli i na kojem se vijori albanska zastava, onda je to prihvatljivo“, dok je istovremeno kralj Petar Karađorđević sporan, pa zaključuje da „te dve situacije najbolje dočaravaju karakter ovdašnje države i njene vlasti“.

„Dale, imamo spornog jednog proslavljenog kralja koji je bio na čelu jedne velike države i koji je preveo studiju Džona Stjuarta Mila o demokratiji i o slobodi, koji je bio najliberalniji vladar svoga vremena i na čelu jedne pobedničke vojske u Prvom svetskom ratu, i države koja je bila članica pobednica Sila antante“, navodi Aleksić.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com