Katolička crkva u Hrvatskoj obeležila je večeras 59-tu godišnjicu smrti kardinala Alojzija Stepinca, čija uloga pre, tokom i posle Drugog svetskog rata još nije razjašnjena, a besedu tim povodom u zagrebačkoj katedrali je održao zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić.
U opširnoj besedi Bozanić je, između ostalog, rekao da se građani Hrvatske danas s pravom pitaju kako je moguće da arhivska građa koja bi mogla da pomogne u rasvetljavanju događaja tokom Drugoga svetskog rata i perioda nakon toga, premda je nastala na području Hrvatske – nije u Hrvatskoj i ostaje teško dostupna onima koji traže istinu.
„Zar je to način svedočenja istine; ili se namerno nešto želi prikriti te uskratiti novim naraštajima da budu učvršćeni u istini“, zapitao je Bozanić.
Povodom godišnjice Stepinčeve smrti oglasio se danas i zamenik predsednika vladajuće HDZ i potpredsednik Hrvatskog sabora, Milijan Brkić, koji je na svom službenom fejsbuk profilu napisao da su toj državi potrebni ljudi, koji se, kako je naveo, neće, sagibati ni levo ni desno, nego ljudi koji će stajati „čvrsto kano čvrsti hrast“.
Taj naslov je zapravo citat jedne Stepinčeve izjave, a Brkić u statusu između ostalog navodi upravo Stepinac Hrvatima treba da bude „misao vodilja i uzor“.
„Blaženi Alojzije Stepinac treba nam danas svima više nego ikada biti misao vodilja i uzor. Njegov glas zbori ponizno, skromno, razborito, mirno, ali hrabro i odlučno, a njegova nakana je čista i velika, kao što je i sam živio svojim životom i svojim delima“, napisao je, između ostalog, Brkić.
I dok Katolička crkva s nestrpljenjem očekuje proglašenje Stepinca svecem, Sprska pravoslavna crkva se tome protivi i smatra da bi to samo po sebi bio zločin s obzirom na to da je on sve vreme trajanja Nezavisne Države Hrvatske bio, diplomatski rečeno, nemi svedok zločina i genocida.
SPC i javnost u Srbiji, naime, smatraju da je Stepinac bio nemi posmatrač zločina i genocida počinjenim nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom, kao i nad hrvatskim antifašistima i to ne ne samo u Jasenovcu.
Tvrdi se i da je Stepinac znao i za jedan od najstrašnijih zločina Drugog svetskog rata, ubijanje 22.000 srpske dece s Kozare.
Stepinčeva uloga uoči, tokom i posle Drugog svetskog rata bila je tema i Mešovite komisije koju su činili predstavnici Vatikana, SPC i Katoličke crkve u Hrvatskoj. Komisija je formirana na predlog pape Franje, održano je nekolko sastanaka, a poslednji je održan 12. i 13. jula 2017. u Vatikanu.
Tada je saopšteno da se „došlo do zakljucka da su razliciti dogadaji, nastupi, spisi i stajališta još uvek predmet razlicitih tumacenja. U slucaju kardinala Stepinca tumacenja koja su pretežno davali katolicki Hrvati i pravoslavni Srbi ostaju i dalje razlicita“.
„Proucavanje života kardinala Stepinca pokazalo je da su sve crkve bile izložene razlicitim okrutnim progonima i imale su svoje mucenike i ispovedaoce vere. U tom smislu clanovi Komisije složili su se oko mogucnosti buduce saradnje, u pogledu zajednickog rada, kako bi podelili secanje na mucenike i ispovedaoce vere dveju crkava“, saoptila je nakon tog sastanka Informativna služba Svete Stolice.
A početkom februara ove godine, beogradski mediji objavili su da u Arhivu Vojvodine postoji dokument koji potvrđuje da je Stepinac, bio upoznat sa ustaškim zločinima tokom Drugog svetskog rata.
Reč je o pismu koje je Stepincu 1942. godine poslao svedok koji se potpisao kao „katolik, hrišćanin“, pa tek onda kao „Hrvat“.
Dokument u Arhivu Vojvodine je, u stvari, upravo to svedočanstvo o ustaškim zločinima prevedeno na nemački jezik i zavedeno 8. februara 1942. godine u dokumentaciji čelnika nemačke obaveštajne službe.
Pomenuto pismo je samo deo dosijea Gestapoa o ustaškim zločinima nad Srbima, Jevrejima i drugim narodima počinjenim 1941. i 1942. godine, u logorima u Jasenovcu i Novoj Gradiški, i u drugim područjima NDH.
Sedam dana kasnije, dan uoči godišnjice smrti Stepinca, zagrebački Večernji list piše da je Stepinac tokom Drugog svetskog rata navodno spasavao Jevreje, skrivajući ih od ustaša u Bolnici sestara milosrdnica.
List navodi da mu je „dosad neotkrivene podatke“ o tome ustupio zagrebački preduzetnik jevrejskog porekla Marko Danon, koji ih je, kako se dodaje, dobio od Jevrejskog muzeja u Beogradu.
„Kontaktirao sam sa Jevrejskim muzejom u Beogradu i začudio sam se kad su mi poslali podatke o svim Jevrejima koji su se lečili u Bolnici sestara milosrdnica i koji su se onde skrivali! Poceo sam proveravati imena u bolničkoj dokumentaciji i zaključili smo da su imena istinita te da su se ti ljudi lečili u bolnici i onde se skrivali“, rekao je Danon, preneo je Večernji.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com