Tragične posledice olujnog nevremena u Skoplju i nekoliko makedonskih sela, koje je odnelo 22 života, a strahuje se da poginulih ima više, otvorilo je pitanje da li je nadolazak katastrofe mogao da se predvidi i da li se moglo delovati preventivno.
Kako se procenjuje oko 5.000 porodica pretrpelo je veliku materijalnu štetu, stanovnici ugroženog područja se žale na spori dotok pomoći, a otklanjanje posledica i saniranje štete će, veruje se, trajati veoma dugo, preneli su makedonski mediji..
Hidrometeorološki zavod Makedonije saopštio je da je olujno nevreme u subotu nezabeleženo u arhivama tog zavoda.
Iz Zavoda tvrde da su upozorili na moguću destabilizaciju vremenskih prilika za 6. avgust, dok se na društvenim mrežama pojavljuju tvrdnje da u prognozama koje su emitovane putem nacionalne televizije u popodnevnim i večernjim satima, dakle, neposredno uoči oluje, nije bilo ni reči od upozorenja i nagoveštaja šta bi se moglo usledi.
Univerzitetski profesor zadužen za upravljanje krizom i civilnu zaštitu Marina Mitrevska kaže da je zatajilo nekoliko važnih institucija kao što su Hidrometeorološki servis, Uprava za zaštitu i spasavanje i Centar za rešavanje kriza.
Ona tvrdi da postoje instrumenti spremni za prevenciju i rano upozoravanje.
Inače, Automotosavez Makedonije saopštio je juče da je obilaznica oko Skoplja ponovo otvorena za saobraćaj u oba smera, uz upozorenje da su delovi puta značajno oštećeni.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com