U delu hrvatskih medija nižu se osude izjave aktuelne predsednice Kolinde Grabar Kitarović.
Reč je o njenim izjavama o životu iza „Gvozdene zavese“ i poniženjima koja su se navodno doživljavala na graničnim prelazima sa crvenim pasošima bivše SFRJ.
Kitarovićeva je o tome govorila u Vašingtonu, gde je primila Fulbrajtovu nagradu za životno delo, a delove tog govora je pokušala da objasni juče na premijeri filma o bivšem Hajdukovom igraču Ivanu Gudelju.
Portal Indeks piše da je Grabar Kitarovićeva ponovo tako otvorila temu o Jugoslaviji, državi o čijim bi demokratskim deficitima, ako već nema pametnijih i aktuelnijih tema, mogla i govoriti istinu, ali njoj je istina, očito, nedovoljno efektna.
Politički analitičar Žarko Puhovski takvo ponašanje Grabar Kitarovićeve objašnjava njenom željom da se svidi onima kojima se obraća.
To je, ističe, njen osnovni motiv.
„Ona tako govori, ima taj tekst bez sadržaja, pun fraza. Verovala je da se publici kojoj govori tamo u Vašingtonu može svideti i prosto je, kako se to ljudima i dalje događa, izgubila iz vida da to što ona tamo kaže u roku od dva sata može znati celi svet, pa onda i Hrvatska“, kaže Puhovski.
Dodaje da statistike pokazuju da ona ima značajan udeo starijeg stanovništva među biračkim telom.
„Ti ljudi su iz brojnih gastarbajterskih familija, stotine hiljada ljudi radilo je u inostranstvu, svake godine su dva puta dolazili u Jugoslaviju, pola Jugoslavije živelo je od njihovih deviznih doznaka, moglo se ići kod njih u Nemačku, Francusku, Švedsku… ako ste imali novca i dobre volje, bez poteškoća. Dakle, ona govori direktno protiv iskustva i koliko god ljudi bili orijentisani na ideologiju i koliko god njeno biračko telo bilo slabije obrazovano, lična iskustva ipak ne možete tek tako lako zaboraviti“, rekao je.
Puhovski je uveren da je Grabar Kitarovićeva pritom neoprezno verovala da to neće doći do Hrvatske.
Prema njegovim rečima, to se može videti i iz njene reakcije u kojoj kaže da je to žalosno, površno interpretiranje njenog govora jer je, navodno, u njemu bilo nekih dubljih sadržaja koje on, ističe, ni uz najbolju volju, nije našao.
„Imala je govora u kojima su se mogle naći neke teze, sviđale nam se ili ne, ali ovde nema ničega, samo te fraze o porodici, o naciji i ta Gvozdena zavesa kao simbol koji Amerikancima nešto znači. Amerikanci, naravno, pojma nemaju gde su te granice u Evropi točno bile. To je jedna vrsta hladnoratovske interpretacije sveta koju je ona očito dobrim delom pokupila za vreme svog rada u NATO-u koji je upravo u to vreme kad je ona bila tamo počeo novu fazu obnavljanja hladnog rata kad se videlo da Putin jača“, kazao je Puhovski.
A kada je reč o crvenom pasošu i problemima na granicama i konstataciji da uprkos izuzetnoj hrvatskoj privrženosti SAD, u tu državu i dalje se može putovati samo s vizom, Puhovski je dodao da, osim toga, kada dođete u Ameriku oni i dalje postavljaju ista pitanja kao sedamdesetih, poput – da li ste trorista, komunista ili homoseksualac.
„Danas nije ništa lakše putovati u SAD nego u jugoslavensko vreme, a u inostranstvo se tada putovalo puno lakše nego danas. Ne zbog Jugoslavije, nego jer je bilo puno manje kontrole na granicama. Da nas je 1970. godine neko počeo svlačiti na aerodromu, mislim da bi pola ljudi dobilo srčani udar. Izuvanje cipela, skidanje remenja… naprosto nije postojalo jer su tek sredinom sedamdesetih, nakon talasa terorizma, jako pooštrene mere kontrole na granicama. Ona je tu doista uletela u nebrano grožđe“, zaključio je Puhovski.
A istoričar Hrvoje Klasić konstatuje da su izjave Grabar Kitarovićeve, nažalost, produkt pristupa prošlosti u Hrvatskoj u poslednjih 30 godina koji je crno-beo pa se sve što se događalo od 1945. do 1990. ocenjuje crnim, a sve se što je bilo u Hrvatskoj od 1991. godine ocenjuje belim.
A, ni u jednom ni u drugom slučaju nije bilo tako, poručuje Klasić.
„Kada je Čerčil izgovorio reči o Gvozdenoj zavesi, Jugoslavija zbilja jeste bila. Međutim, već sledećih nekoliko godina, nakon sukoba Tita i Staljina, Jugoslavija dobija specifičnu poziciju između istoka i zapada. Nekad je bila istok, nekad zapad, nekad je u isto vreme bila istok i zapad“, rekao je Klasić.
Ističe, međutim, da u trenutku kada se Kolinda Grabar Kitarović rodila i odrastala Jugoslavija sigurno nije bila iza Gvozdene zavese, o čemu upravo svedoči činjenica da je, za razliku od vršnjaka iz Poljske ili Bugarske, ona mogla da putuje s crvenim pasošem.
„I, što je još zanimljivije, mogla je da putuje bez vize, zbog čega je taj pasoš bio i te kako na ceni i verovatno je jedan od najfalsifikovanijih na svetu. Ne moram da govorim da je u Jugoslaviji holivudska elita snimala filmove, što je samo jedan od dokaza da se nije radilo o životu iza Gvozdene zavese, što ne znači da se nije radilo o životu u socijalističkoj zemlji“, govori Klasić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com