Trasa koja migrante vodi u BiH ima za cilj obnovu broja ekstremista u toj državi, jer je mnoge od njih odneo rat na Bliskom istoku, kao i da objedini islamiste pred predstojeće izbore.
Nova ruta kojom migranti iz Azije pokušavaju da se domognu zapadnoevropskih država, a trenutno je u nastanku, vodi preko Albanije, Crne Gore ili Srbije, BiH i Hrvatske, navode austrijski mediji, a šef Grupe za azil, migracije i ljudska prava austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova Peter Vebinger naziva je „džamijskom rutom“.
Vebinger je ovaj termin preuzeo od stručnjaka sa lica mesta, koji ga koriste jer mreža džamija duž rute pruža podršku migrantima u njihovom kretanju. Vebinger upozorava da bi masovni talas migranata, koji je Evropu zahvatio u 2014, mogao da se ponovi i 2019.
„Džamijska ruta“ predstavlja opasnost jer pokazuje jedinstvo u sprovođenju političkih i drugih društvenih mera za koje se zalažu pojedine političke stranke i institucije u Sarajevu i Islamska zajednica BiH, ocenjuje stručnjak za terorizam Dževad Galijašević.
„Nije to prvi put, i u ratu smo imali takvo nastupanje, da bošnjačka politička vlast ne pravi razliku između privatnih i državnih poslova. Islamska zajednica je svugde prisutna — i u logistici, i u nabavci naoružanja, i u ratovanju i tako dalje“, objašnjava Galijašević.
Mnogi imami su bili ratnici, poput Nezima Halilovića Muderiza, koji je tokom rata bio komandant diverzantske jedinice, a kasnije 4. muslimanske brigade iz Konjica. Danas je on glavni imam sarajevske džamije Kralj Fahd.
Kada se pogleda ko su bili kandidati za člana Predsedništva BiH iz redova SDA, primećuje se da jedan, kako Galijašević kaže, pripada obaveštajno — bezbednosnom podzemlju (Šefik Džaferović), dok je drugi, Safet Softić, dojučerašnji predsednik Sabora Islamske zajednice BiH.
„Islam ne brani učešće u javnim poslovima svojim hodžama, ali, s druge strane, religija je u Sarajevu konstantno zloupotrebljena. Ona se koristi i za izgradnju nekih paralelnih islamskih zajednica, takozvanih džemata, ona je često pokrovitelj nekih radikalnih učenja, vrlo često je pokrovitelj nelegalnih političkih poteza. Sve to urušava institucije sistema, sve to državu čini nevažnom i naravno da i na ovom pitanju migrantske rute vidimo takozvanu džamijsku rutu“, kaže Galijašević.
Ono što je bitno, prema njegovim rečima, jeste razlog zbog kojeg migrantski talas ide prema BiH, zbog čega ne ide preko Bugarske i Rumunije, koje još nisu u šengenskom sistemu, ali su njihove granice propusnije od bosanskohercegovačkih.
BiH je, prema Galijaševićevim rečima, slepa ulica za migrante, jer u svom daljem kretanju prema Zapadu, oni nailaze na nepropusne granice Hrvatske, koja nije ni blizu Šengena.
„On s jedne strane služi za popunjavanje ekstremističko-radikalnih potencijala koji su izgubljeni u ratu u Siriji, koji su poginuli, ostali trajno nastanjeni, ili pobegli u neku drugu državu. S druge strane, služi za dodatni pritisak na lokalno društvo. To je pritisak na celu BiH, na njeno stanovništvo, na dalju radikalizaciju i guranje Bošnjaka udesno i dalji pritisak na samu Republiku Srpsku“, smatra Galijašević.
Način na koji državne institucije utvrđuju identitet migranata, deleći im formulare u koje ovi mogu da upišu šta god žele, nezakonit je, jer u upravnom postupku postoji propisan način utvrđivanja identiteta pojedinaca.
„Ova lica nemaju utvrđeni identitet, ona su ilegalni migranti kojima se utrpavaju obrasci za azilantski status, koji oni samo zloupotrebljavaju da bi se kradom prebacivali do Evrope“, kaže Galijašević.
Migrantska ruta preko BiH izabrana je da bi Islamska zajednica te države pokazala više agilnosti, kao i da se dokaže, kako Galijašević kaže, da su stranka, džamija i država jedno i da kao takvi nastupaju na opštim izborima u BiH koji su zakazani za oktobar ove godine.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com