Jedini izlaz je održavanje vanrednih parlamentarnih izbora uporedo sa redovnim predsedničkim na jesen 2018. ili na proleće 2019. godine. Postojeća većina može samo da donosi zakone za koje je potrebna prosta većina, a oni su uglavnom vezani za albanske zahteve.
Vlada Zorana Zaeva ostala je bez još jedne albanske stranke, tako da sada stoji na dve staklene noge koje čine dva nezavisna poslanika. Posle albanske stranke „Besa“ i „Savez za Albance“, koju predvodi Zijadin Sela, rešio je da napusti koaliciju koja je Zaevu omogućila da sedne u premijersku fotelju. S obzirom da Zaev sada jedva da ima većinu, pitanje je da li je Makedonija na pragu novih vanrednih parlamentarnih izbora?
Aleksandar Daševski, univerzitetski profesor iz Skoplja, kaže za Sputnjik da je situacija prilično komplikovana, posebno jer je VMRO-DPMNE izašla iz Parlamenta zbog hapšenja njihovih članova, što znači da nema nikoga da na dnevni red stavi na glasanje poverenje Vladi Zorana Zaeva.
„Trenutna situacija je takva da je vladajuća koalicija ostala bez sedam poslanika. To vodi ka dva moguća scenarija: da se formira široka koalicija svih stranaka koja bi bila prelaz za vanredne izbore koji bi bili održani zajedno sa predsedničkim na proleće 2019. godine ili,eventualno, na jesen. Druga mogućnost je da se ide odmah na vanredne parlamentarne izbore, jer je sa ovakvom podrškom u Parlamentu nemoguće da se donose zakoni koji su reformski, a tiču se EU, NATO-a i promene imena države, za šta je potrebna dvotrećinska podrška“, kaže naš sagovornik.
Daševski kaže da je problem u Vladi Zorana Zaeva nastao pre svega zbog krađe poslanika najveće albanske stranke DUI od stranke Savez za Albance, a to je posledica pokušaja da se albansko telo „ukrupni“, kako bi se lakše donosile odluke koje se tiču albanske zajednice. Zaev u potpunosti, dodaje naš sagovornik, zavisi od toga koliko se sprovodi dogovoreno u tiranskoj platformi, a za sada to ide prema albanskim planovima.
„Činjenica da nema većinu za ozbiljne zakone ne sprečava ga da se delovi tiranske platforme ostvaruju, jer je za izglasavanje tih zakona u Parlamentu potrebna prosta većina. To se tiče i Zakona o dvojezičnosti koji će najverovatnije biti usvojen u januaru, što znači da tog momenta Makedonija prestaje da bude unitarna država građana Makedonije. Činjenica je i da su Albanci Vladu Zorana Zaeva iskoristili, recimo, i da ostvare još jednu od tačaka proisteklih iz tiranske platforme, a to je ukidanje granica između Albanije i Makedonije koje je Talet Džaferi, predsednik Sobranja, već ugovorio u Tirani. Nedavno je o tome razgovarano i u Prištini“, kaže naš sagovornik.
Njegovo mišljenje je da je albanska stranka DUI, koja je bliska sa Tiranom, trenutno po rejtingu najbolje kotirana, čak misli i da je blizu postotka koji ima Zaevov SDSM.
„Makedonija je u velikom problemu i ekonomski i politički i da je na korak od stvaranja pokrajine Zapadna Makedonija — čime bi država Makedonija prestala da postoji. Albanski faktor je iskoristio Zaeva da ostvari svoje ciljeve, kada izglasaju zakone koji su oni zacrtali, više im ova vlast neće biti potrebna“, uveren je naš sagovornik.
Zijadin Sela je Vladu Zorana Zaeva nazvao mašinom za veš koja služi za čišćenje korumpiranih poslova koalicionih partnera, što su neki protumačili tako da bi ova stranka, ako bi došlo do vanrednih izbora, mogla da uđe u koaliciju sa VMRO-DPMNE, što važi i za Besu.
Za sada, iako je napustio Vladu, lider Saveza Albanaca je rekao da neće tražiti prevremene parlamentarne izbore, kao i da će nakon izlaska iz Vlade podržati sve bitne zakone. Inače, glasovi poslanika Saveza za Albance bili su od presudnog značaja za formiranje Vlade Zaeva.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com