U pregovorima između Atine i Skoplja u vezi sa imenom Makedonije na površinu izlaze i druge kalkulacije, prema kojima bi referendum bio održan tek kada bi Makedonija dobila garancije da će postati članica EU. Makedonija bi, ako dođe do kompromisa po tom pitanju, mogla da ima čvrstog saveznika u NATO-u kojem želi da se priključi.
Makedonski premijer Zoran Zaev spreman je da prihvati geografsku odrednicu u novom imenu države. To je sve što makedonska javnost za sada zna o tome kako će se njihova država ubuduće zvati.
Više detalja moglo bi da bude poznato posle sastanka u Sofiji 15. i 16. februara na marginama neformalnog susreta šefova diplomatija zemalja Evropske unije i država kandidata za članstvo, gde će, kako se očekuje, razgovarati o narednim koracima u procesu za rešavanje spora u vezi sa nazivom Makedonije.
Za sada je poznato da Grčka čvrsto stoji na stavu da buduće ime Makedonije bude i zvanično ime u Ustavu te države, a ne samo ime koje bi Makedonija koristila u međunarodnim strukturama.
Naš sagovornik iz Skoplja, politikolog Branko Đorđevski kaže da je, kako vreme odmiče u razgovorima sa Grčkom u vezi sa imenom, sve jasnije da i Skoplje ima svoje „crvene linije“. Jednini put da se to pitanje reši, tvrdi on, jeste kompromis.
„Vlada Makedonije jeste zauzela stav da je promena imena moguća, ali očigledno je da ne želi da dozvoli promenu Ustava i makedonskog nacionalnog identiteta, do čega bi došlo ako bi se izmenio Ustav“, napominje naš sagovornik.
Đorđevski kaže da Vlada Makedonije ostaje na stavu da se po tom pitanju održi referendum, iako se, kako kaže, albanski članovi Vlade zalažu da se o tom pitanju odlučuje u Sobranju, jer smatraju da bi referendum mogao da propadne. Kakao Đorđevski tvrdi, Skoplje nema nameru da održi odmah referendum posle dogovora sa Grčkom, ma kakva on bio.
„Sada na površinu izlaze i druge kalkulacije po kojima bi referendum bio održan tek kada bi Makedonija dobila garancije da će postati članica EU. To se neće desiti barem u narednih osam godina, kako smo čuli, tako da je svašta još moguće do tada“, objašnjava naš sagovornik.
Đorđevski napominje da je glavno pitanje i dalje šta će tačno biti finalni dogovor Grčke i Makedonije, jer, kako navodi, treba biti svestan da se o tome pita i Grčka, koliko i Makedonija. On kaže da bi kompromis mogao biti postignut, jer je uveren da u Atini postoji svest o tome da je Makedonija, u stvari, potrebna Grčkoj, više nego što to misle, jer im predstavlja branu od velikobugarskih, ali i od velikoalbanskih aspiracija.
„Najlošija stvar koja bi mogla da nam se desi je to da u Grčkoj ne bude dovoljno volje za popuštanjem, odnosno da li će im konačni stav biti da ne odustaju od zahteva za potpunu promenu imena. To bi onda vodilo ka menjanju identiteta Makedonije“, zaključuje naš sagovornik.
Ipak, kako se u makedonskim medijima spekuliše, presudnu reč u svemu ovome imaće NATO. Želja zapadne Vojne alijanse, a i Vlade Makedonije, jeste da Makedonija što pre postane njena članica. U isto vreme, Grci znaju da gube adut veta ako puste Makedoniju u postojećim okolnostima u NATO. To je i glavni razlog zbog čega insistiraju da promena imena bude definitivna, dakle i za spoljašnje i za unutrašnje prilike.
Jedino osiguranje za Grke da će se Makedonija pridržavati dogovora jeste promena Ustava, u kojem će, na primer, da piše Ustav Republike Gornjomakedonije. S druge strane, Makedoniji trenutno odgovora da ima dva imena. Jedno za unutrašnju, drugo za spoljnu upotrebu.
Predmet razgovora je i da li će ime da se odnosi na naziv naroda i jezika, odnosno da li će Makedonci postati Gornjomakedonci, koji pričaju Gornjomakedonski, ili ostaju — Makedonci.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com