Makedonija je spremna da uđe u NATO da nije jednog problema — imena, oko kojeg se najjužnija bivša jugoslovenska republika spori sa Grčkom. Iako makedonski političari na vlasti najavljuju rešenje pitanja imena u junu, kako bi ova država mogla da dobije poziv za članstvo na samitu NATO-a u julu, sagovornici Sputnjika, ne dele njihov optimizam.
Makedonija je spremna da uđe u NATO i uspešno se suprotstavlja „malignom ruskom uticaju u regionu“, zaključci su posete makedonske ministarke odbrane Radmile Šekerinske Vašingtonu, gde joj je domaćin bio američki sekretar za odbranu Džejms „Besni pas“ Matis.
„Nova makedonska vlada ubrzano je prekinula produženu političku krizu u zemlji, dokazujući da je zemlja koja se oslanja na NATO vrednosti pojačala transformaciju svojih odbrambenih snaga uz pomoć SAD, povećala vojni budžet, kao i finansijski udeo prema zahtevima za NATO članice, na obećanih dva odsto bruto društvenog proizvoda zemlje. Jedini uslov koji nije ispunjen je novo ime Makedonije“, rekla je Šekerinska u intervjuu za Glas Amerike.
Ona je izrazila nadu da će i pitanje imena Makedonije biti rešeno do jula meseca.
Jul je kao mesec ulaska Makedonije u NATO pomenuo makedonski premijer Zoran Zaev još početkom godine, kada je optimistično izjavio da će spor oko imena Makedonije biti rešen do juna.
On je tada, u izjavi za bugarsku televiziju „Nova“, izrazio nadu da će do juna biti rešen spor oko imena, kako bi na NATO samitu 11. i 12. jula bio aktiviran poziv Makedoniji da se priključi Alijansi.
Sagovornici Sputnjika, beogradski analitičar Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije, kao i univerzitetski profesor iz Skoplja Aleksandar Dasevski slažu se da je Makedonija spremna da se pridruži Severnoatlantskoj alijansi.
Priprema za makedonski ulazak u NATO bio je, napominje Gajić, puč iz maja prošle godine, kada je za predsednika makedonskog parlamenta, u najmanju ruku, na sumnjiv način izabran Taljat Džaferi. Pučem je, kaže Gajić, rukovodila američka ambasada u Skoplju.
„Ono što se u samoj Makedoniji dešava, to je cepanje društva iznutra. Makedonija je možda formalno jedna zemlja, ali ona je praktično već potpuno etnički podeljena i nedavnim zakonom kojim je albanski jezik izjednačen sa makedonskim, to više nije makedonska nacionalna država, što je bio, verovatno, san većine Makedonaca u trenutku odvajanja Makedonije od Jugoslavije“, objašnjava Gajić.
Osim „tiranske platforme“, čija je tekovina izjednačavanje makedonskog i albanskog jezika, Gajić napominje da postoji i „sofijska platforma“, odnosno mešanje Bugarske u makedonsku unutrašnju politiku. Suština je, prema Gajićevim rečima, rebugarizacija slovenskog stanovništva Makedonije i uništavanje njenog, kako kaže, krhkog nacionalnog identiteta.
Vašingtonsku posetu ministarke Šekerinske Gajić upoređuje sa razgovorom vazala sa metropolom.
„Mislim da gledamo reprizu jedne dosadne serije. Nedavno smo to videli i sa Crnom Gorom. Mislim da će, ukoliko grčko društvo ne uspe da se odupre dogovoru oko imena, Makedonija vrlo brzo ući u NATO“, smatra Gajić.
Aleksandar Dastevski ne deli optimizam ministarke Šekerinske kada je u pitanju rešavanje spora oko imena koje bivša najjužnija jugoslovenska republika ima sa Grčkom, koja, prema rečima Dasevskog, ne odustaje od novih zahteva i pored ustupaka koje je makedonska strana učinila, kao ni pored novih predloga oko imena Makedonije.
„Ono što vidimo sa grčke strane jeste da problem ne može da se reši. Grčki ministar spoljnih poslova Kocijas rekao je da bi za to trebalo barem šest meseci, kada bi se Makedonija odlučila da promeni Ustav i da ostavi ime za domaću upotrebu, a političari u Makedoniji nisu spomenuli takvu mogućnost — da su saglasni da promene Ustav. To ne zavisi samo od vladajuće koalicije, to zavisi od svih stranaka. Za promenu Ustava je potrebna dvotrećinska većina, koja zasad ne postoji. Opoziciona partija VMRO rekla je da nije za promenu Ustava, tako da to ostaje otvoreno pitanje“, kaže Dastevski.
Čak i da Makedonija i Grčka postignu saglasnost oko imena Makedonije u maju, nije moguće o tome održati referendum u junu, kako bi Makedonija bila primljena u NATO u julu, kako to priželjkuje makedonska vlada.
„Po pozitivnim propisima Makedonije, za to (organizaciju referenduma) treba najmanje dva meseca, a sada smo već negde u sredini maja, a još nema nikakvih indicija da će referendum biti organizovan. Tako da za to nema šanse. Jedino ako se političke stranke ne dogovore između sebe, da imaju konsenzus. Ali toga zasad još uvek nema“, kaže Dastevski.
U pregovorima sa Grčkom postoji izvestan napredak, dodaje on, međutim, spor se vodi oko glavnih pitanja. Grčka želi da se ime Gornja Makedonija koristi i u domaćoj upotrebi (od termina Gornjamakedonija, koji je jedno vreme figurirao kao predlog, odustalo se kao ustupak grčke strane), što nije prihvatljivo za makedonsku stranu, koja novo ime prihvata samo za međunarodnu upotrebu.
Makedonski put u NATO utaban je, kaže Dastevski. Međutim, u Makedoniji su formirane dve, kako Dastevski kaže, proruske partije. Zvanični stav Rusije je da za Makedoniju nije dobro da se pridruži NATO-u, jer time, prema rečima ruskog ambasadora u Skoplju, ona postaje legitimna meta, ukoliko na njenoj teritoriji budu stacionirane NATO trupe ili naoružanje.
Drugo je antiruska propaganda, dodaje on. Dok je Rusija optužena za mešanje u unutrašnje stvari Makedonije, situacija je, prema njegovim rečima, zapravo obrnuta. Zapadne zemlje su te koje se mešaju u makedonske poslove.
Zapad bi trebalo da se pažljivije meša u odnose u Makedoniji, jer mešanjem u korist Grčke ili Albanije, izaziva gnev Makedonaca.
„Smatra se da je to jedan od razloga zbog čega Makedonci žele da Rusi budu uključeni u ovo pitanje (makedonskog imena) i da pomognu oko rešavanja problema“, kaže Dastevski.
Dogovor oko imena Makedonije neće ići lako, smatra i Gajić, i rano je, prema njegovim rečima, bez obzira na to što se radi o kratkim rokovima, da se govori hoće li Makedonija ispuniti agendu i ući u NATO u julu.
„Ono što je jasno je da NATO gura tu agendu i da je njemu najbitnije da Makedonija uđe u NATO, ne zbog čuvene makedonske falange i armade koja bi pokorila evroazijski kontinent, već da se i ta rupica u zaleđini NATO-a popuni. Tako da mislim da će učiniti sve da to prođe“, kaže Gajić.
Interes Rusije je, prema njegovim rečima, da se pridruživanje Makedonije NATO ne dogodi, i nada se da ona neće biti, kako kaže, pasivna kao što je bila u slučaju Crne Gore. Bez obzira šta uradi, Rusija će za nešto biti optužena u makedonskom slučaju, kao što je bila optuživana i dosad, zaključuje on.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com