Italijanski stručnjak za Balkan smatra da siromaštvo u slučaju „neravnopravnog braka“ između Makedonije i NATO-a nije nedostatak. Zemlja „bez miraza“, u koju će ostale 29 članica Alijanse, a posebno SAD, morati da ulažu novac, višestruko će otplatiti svojim sponzorima, otvarajući NATO-u nove strateške perspektive na Balkanu.
U NATO-u veruju da Makedonija može postati članica Alijanse već 2020. godine. U Briselu se o tome pričalo još pre nego što je završena implementacija sporazuma s Grčkom. Američki predsednik Donald Tramp nedavno je izrazio zadovoljstvo time da će Makedonija postati 30. članica NATO-a, te je nazvao Skoplje „važnim američkim partnerom“. Rusko ministarstvo spoljnih poslova promenu imena bivše jugoslovenske republike ocenilo je kao „nametnuti spolja veštački proces“ i upozorilo da zaštita NATO-a ima unapred određenu cenu — rast vojnih troškova i „gubitak sposobnosti za sprovođenje istinski suverene spoljne politike“.
Nastavak širenja NATO-a na Balkanu za Sputnjik komentariše Stefano Piloto, stručnjak za balkanska pitanja i profesor visoke škole biznisa i menadžmenta u Trstu.
Teško je proceniti da li stanovništvo Makedonije deli entuzijazam svoje vlade povodom ulaska u NATO. Prema septembarskom istraživanju Instituta za proučavanje Balkana i Bliskog istoka (IFIMES) iz Ljubljane više od 67 odsto građana ove zemlje podržava članstvo Makedonije u EU i NATO-u. Međutim, održan istog meseca, referendum u Makedoniji nije uspeo zbog niske izlaznosti…
— Stanovništvo Makedonije i dalje je etnički podeljeno. Albanci su zainteresovani za slabljenje veza između Rusije i značajnog dela hrišćanskog stanovništva zemlje. Po mom mišljenju, albansko stanovništvo Makedonije se zaista zalaže za ulazak zemlje u NATO. Hrišćansko stanovništvo je rastrgano između eventualnih ekonomskih koristi koje će Makedoniji doneti članstvo u NATO-u i želje da se sačuvaju dobre odnose s Rusijom i Srbijom.
Podaci raznovrsnih anketiranja se uvek koriste kao faktor pritiska na javno mnjenje, oni nikad nisu neutralni, organizovani su tako da se postigne potreban, unapred određeni rezultat. Osim toga, imam utisak da IFIMES nije kredibilna organizacija.
NATO je zainteresovan za ulazak Makedonije u Alijansu, čime bi se završio proces izolacije Srbije i BiH unutar prostora, koji se nalazi pod kontrolom NATO-a.
Da li kao predstavnik zemlje-članice NATO-a mislite da će Makedonija biti „profitabilno ulaganje“ za Alijansu. Ili ipak Makedoniju doživljavate više kao teret, uzimajući u obzir njene probleme sa siromaštvom, socijalnom nestabilnošću i zaostalošću infrastrukture?
— Mislim da eventualne finansijske obaveze za NATO će se brzo isplatiti zbog strateških prednosti koje će NATO i SAD imati zahvaljujući članstvu Makedonije, među kojima je i mogućnost da SAD otvore vojnu bazu u Kumanovu ili njegovoj okolini, pored već postojeće baze Bondstil na Kosovu. Podsticaj u obliku novih investicija, koje će uglavnom obezbeđivati Vašington, moćan je instrument za ubeđivanje stanovništva.
Deo makedonske stručne javnosti insistira na tome da ulazak u NATO garantuje očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje. Međutim, svedoci smo očiglednog jačanja albanskog faktora u zemlji, a opozicija optužuje Zajeva za stalne ustupke albanskim strankama. Šta mislite o potencijalu za međuetničke sukobe u Makedonije i eventualnoj ulozi NATO-a u sprečavanju takvog scenarija?
— Proalbanska politika sadašnje vlade se zasniva na brojkama: kako bi se postigla parlamentska većina, Zaev mora da pravi ustupke albanskoj strani, i to prevelike. Težnja ka vlasti zahteva žrtve! Ulazak u NATO može dovesti do veće konsolidacije u zemlji. Ali to nije dovoljan razlog za stupanje u Alijansu, jer određeni deo stanovništva ima antiameričke stavove. Sve je očiglednije da je NATO sredstvo sprovođenja spoljne politike SAD, a dolar je „miran“ i „demokratski“ instrument širenja američke spoljne politike.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com