Manastir Praskvica, u blizini jednog od najekskluzivnijih turističkih komplksa, Sveti Stefan, među najstarijim je i najznačajnijim manastirima na crnogorskom primorju, nazvan po obližnjem izvoru čija voda miriše na praskvu, što je lokalni naziv za breskvu.
Praskvica je bila ne samo religijski i duhovni, već i istorijski i kulturni centar ovog kraja, ili kako su je zvali “duša Paštrovića”.
Život u manastiru nije prekidan vise od 600 godina, a u njemu je bilo dosta monaha iz Paštrovića, ali i iz drugih krajeva.
Crkva Svetog Nikole, glavna crkva u manastirskom kompleksu, izgrađena je početkom 15. veka, a kao ktitor pominje se zetski vladar Balša III, sin Jelene Balšić, ćerke kneza Lazara. Meštani smatraju da je manastir mnogo stariji, pa se za manastirsku crkvu Svete Trojice smatra da je sagrađena 1050. godine. U manastiru se nalazi i “kulica”, koja je nekada bila škola.
Monah Gavrilo kaže da je od prvobitne crkve Svetog Nikole sačuvan manji deo jer je pretrpela brojna oštećenja usled zemljotresa i osvajanja. Sadašnji izgled crkve potiče iz sredine 19. veka. Ikonostas je urađen 1863. godine, a radio ga je grčki majstor Nikola Aspiotis.
Od manastira Praskvica vodi strma kamena staza. Ako se uputite njom i istrajete do vrha, stići ćete na Čelobrdo, odakle se pruža nestvarno lep pogled na Sveti Stefan i more. Na kraju staze stoji tabla iz 1971. godine: “Ovaj put od mora do ovog mjesta radeći deset godina svojim rukama izgradi Jegor Stroganov kaluđer iz Rusije početkom XIX vijeka zahvalni seljani”.
Iza ove table je priča o monahu Jegoru, ljudskoj istrajnosti i upornosti.
Prema predanju,, kaže otac Gavrilo, u Praskvici je jedno vreme živeo ruski monah Jegor Stroganov.
Pre dolaska u manastir, u Rusiji je bio visoki oficir. Imao je ćerku koja se zaljubila u njegovog kolegu, oficira.
Braneći čast svoje ćerke, Stroganov je kolegu izazvao na dvoboj. U dvoboju je ranjen i ostao je bez ruke, a tog čoveka je ubio.
Kako bi okajao greh, Stroganov se uputio u manastir i obreo se u Praskvici. Zavetovao se na ćutanje, a dao je i zavet da će uraditi delo koje je u to vreme bilo veoma važno za manastir – da će napraviti stazu od mora do vrha Čelobrda. Jednom rukom, kroz kamenje i trnje, Stroganov je stazu zaista izgradio.
Jegorova ćerka je krenula u potragu za ocem i, ne zna se kako, ali je uspela da stigne u Praskvicu, nastavlja priću monah Gavrilo.
Ona se prerušila u ruskog monaha i predstavila se kao monah Jelisej. U manastirskoj školi predavala je pojanje i čitanje.
Pošto se njen otac zavetovao na ćutanje, nije mogla sa njim da priča. Ali, kada se nakon izvesnog vremena razbolela, pozvala ga je i rekla mu ko je. Nedugo potom je umrla.
U manastiru Praskvica danas žive tri monaha, a posećuju ga turisti iz celog sveta.
Ako nakon obilaska manastirskog kompleksa krenete Jegorovom stazom i ako pomislite da je strmo, trnovito i da treba da odustanete, setite se da je Jegor stazu izgradio samo jednom rukom i da vi, sigurno, možete da izađete na vrh.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com