Požari koji su poharali Dalmaciju, pored toga što su naneli ogromnu materijalnu štetu i posvađali hrvatski državni vrh, izazvali su podnošenje ostavke ministra odbrane Damira Krstičevića i otvorili niz pitanja od opremljenosti vatrogasnih službi do toga da vatrena stihija nije došla slučajno, već da je izazvana, ali i da bi uništeno poljoprivredno zemljište bez nadoknade moglo lako biti prevedeno u građevinsko.
Stručnjak za saobraćaj, Željko Marušić, je izrazio sumnju da su požari koji ovih dana haraju okolinom Splita podmetnuti.
„Većina javnosti i informacija sa strane govori da je ovaj požar, ili bar na mnogim mestima, ipak verovatno podmetnut. To neko može tumačiti ipotezama o požaru ili širenju plamena kroz vazduh, što je istna jedna hipoteza na tankim nogama. To više ukazuje na pirotehnička sredstva s odloženjenim aktiviranjem koja se unapred rasture na određene lokacije“, kazao je Marušić gostujući na zagrebačkoj N1 tv.
Vatrogasci su, uz pomoć građana, ali i navijača dali svoj maksimalni doprinos. To ih, međutim, nije omelo, s obzirom na to da je su ove godine požari u Dalmaciji buknuli kao nikad ranije, da od vlade traže hitno rešavanje stanja u tom sektoru.
Predsednik Odbora profesionalnih vatrogasaca, Drago Pranjić, vatrogasna služba u Hrvatskoj nazadujeu poslednjih 17 godina, a veliki problem je i u organizaciji rada.
““Vatrogasna zajednica je udruženje građana, ali je nepojmljivo da udruženja komanduju profesionalcima. Zamislite da policijom zapoveda udruženje građana. To je neprihvatljivo“, naveo je Pranjić.
Hrvatska vatrogasna zajednica, prema njegovim rečima, raspolaže 115.000 dobrovoljnih vatrogasnih članova. Jedina snaga je, kaže, 2.700 profesionalaca koji svoj posao obavljaju odgovorno.
„Dobrovoljcima svaka čast. Ovo što je radila Torcida – kapa do poda, ali stihijski se problemi ne mogu rešavati““, nave je Pranjić gostujući na N1 tv.
Pranjić tvrdi da je vatrogasna služba neefikasna i da, na primer, glavni vatrogasni zapovednik nema ingerenciju nad bilo kojojm javnom vatrogasnom jedinicom jer tamo nadležnosti ima vatrogasni zapovednik županije.
Dodao je da je zahtev za rešavanje ove problematike upućen vladi još krajem prošle godine, ali da odgovora još nema.
Zamerka predsednice Kolinde Grabar Kitarović da vojska nije blagovremeno reagovala, odnosno da je trebalo ranije da izađe na teren i pomogne vatrogascima u gašenju požara u okolini Splita, uzrokovala je ostavku potpredsednika vlade i ministra odbrane Damira Krstičevića, što je istovremeno razljutilo premijera Andreja Plenkovića.
Plenković je poručio da ostavku Krstičevića, koji je potpredsednik vlade, ne prihvata.
Grabar Kitarović, koja je juče iz Salcburka otputovala direktno u Split, bila je iznenađena ostavkom Krstičevića, a premijer Plenković je na vanrednoj konferenciji za novinare, poručio da ne prhvata ostavku mnistra odbrane.
Krstičević nije zvanično potvrdio da li je dao ostavku i da li je ona neopoziva.
Nakon jučerašnjih, kako je ocenjeno ishitrenih izjava predsednice Grabar Kitarović, Krstičevićeve ostavke i poruke premijera da mu nije jasno odakle predsednici informacije da vojska nije reagovala blagovremeno, danas je na hrvatskoj političkoj sceni mirno.
S obzirom na to da deo javnosti zaista veruje da ovi požari, koji nisu zahvatili samo Hrvatsku, već i Crnu Goru i BiH, a danas i Srbiju, pa i zemlje van našeg regiona, baca sumnju da nisu slučajni i izazvani vrućinom i nemarom, otvoreno je i pitanje kada se neko poljoprivredno zemljište može pretvoriti u građevinsko.
Poljoprivredno zemljište, inače vredi mnogo manje od onog građevinskog.
U zakonu o tome se jasno kaže da ako nekome možda nije u interesu da se bavi poljoprivredom na svom zemljištu, može ga prenameniti u građevinsko.
Ako nekome nije preterano drago kopati oko maslina, a hteo bi zaraditi puno više, zakon čak navodi i smernice kako se zemljište može pretvoriti u građevinsko, bez nadoknade.
Postoji, naime, odredba tog zakona koja kaže da se „opožarene površine šuma ne mogu privesti drugoj kulturi pet godina od opožarenja“.
A kako je između Omiša i Splita izgorelo više od 4500 hektara guste borove šume, makije, trave, niskog raslinja i maslinika, biće zanimljivo videti koliko će tačno vremena biti potrebno da, umesto guste borove šume, makije, trave, niskog raslinja i maslinjaka, niknu nekretnine na novootvorenim građevinskim zemljištima, piše portal Index.hr.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com