Hrvatskoj će i ove godine biti potrebno oko 40.000 sezonskih radnika, a budući da za poslove u ugostiteljstvu ne mogu da nađu dovoljno kandidata iz Hrvatske, tamošnji vlasnici restorana, kafića, hotela i turistickih agencija okreću se zemljama regiona, budući da su nam jezik i mentalitet veoma slični.
Kako piše portal „Klik do posla“, najviše radnika traže u susednoj Bosni, dok su srpski sezonski radnici i dalje tradicionalno okrenuti Crnoj Gori i Grčkoj.
„U Hrvatskoj, preko cele godine i za stalno radi veoma malo radnika iz Srbije, ali tokom letnje sezone taj broj prelazi i 1.000“, prema recima direktora novosadske agencije za zapošljavanje „Agava“ Petra Dragičevića.
U najvećoj meri, kako navodi, tih 1.000 ljudi radi ugostiteljske poslove, a poslodavcima je od stručnog obrazovanja mnogo važnije iskustvo.
„Zarade se kreću od 600 do 2.000 evra mesečno, a važno je napomenuti da je radniku uz to obezbeđen beslatan smeštaj i hrana od strane poslodavca, kao i da su svi radnici prijavljeni na PIO i zdravstveno osiguranje“, kaže Dragičević.
To znači da vecćnu zarade posle sezone radnik nosi kući, a što je još važnije – sezona u Hrvatskoj traje pet-šest meseci, od aprila ili maja do oktobra, pa je tako obezbeđen i duži rad i više novca.
Najbolji poslodavci što se tiče plata su mali restorani, a najbolji uslovi rada su u uređenim hotelima sa četiri i pet zvezdica, napominje Dragičević.
Sezonski radnici iz Srbije u Hrvatskoj su, kako kaže, uglavnom oni koji imaju dvojna državljanstva i nije im problem da tokom sezone tamo rade. Drugo državljanstvo može biti hrvatsko, ali i neke druge zemlje EU, poput Mađarske.
Hrvatsko državljanstvo, po nekim procenama, ima oko 100.000 građana Srbije, a Mađarske oko 60.000 njih. Oni mogu nesmetano da rade u Hrvatskoj, ali i skoro svim drugim zemljama EU, dok oni bez državljanstva teško mogu do dozvole.
„Nažalost, dozvole za sezonski rad za naše državljane je nemoguće ili skoro retko moguće dobiti. Isključivo je to za manji broj kuvara, u zavisnosti od kvote koju donosi Hrvatski zavod za zapožljavanje, kao i za neke profile turističkih radnika koji su deficitarni u Hrvatskoj“, kaže on.
Sa druge strane, dodaje, velika je potražnja za našim radnicima iz Srbije, kao i iz BiH, ali zbog loših bilateralnih odnosa između država „najviše ispaštaju kao i do sada, obični ljudi i mala privreda tj. mali ugostiteljski objekti“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com