Predsedniku hrvatske vlade Andreju Plenkoviću izlazi na nos poseta Ukrajini i njegova ponuda hrvatskih dobrih usluga za mirnu reintegraciju teritorija pod kontrolom pobunjenika, podržanih od Rusije, piše Jutarnji list.
Prigovori u Hrvatskoj, sleva i zdesna, kako navodi list, svode se na isto: zašto iznositi neko hrvatsko mišljenje koje može škoditi hrvatskim ekonomskim interesima?
Ruski ambasador u Zagrebu Anvar Azimov, spretno koristi potrebu hrvatskih medija za senzacijama i panikom, pa preko njih, s merom i na fin način, preti Hrvatskoj zbog njenih političkih odluka, piše zagrebački dnevnik.
Kako navodi list, pre nekoliko meseci on je ljubazno rekao: “Jedna od mojih negativnih impresija jeste vaša velika zavisnost u spoljnoj politici od Zapada. Godinu sam dana ovde i pokušavao sam deset ministara pozvati u Rusiju, na forume, konferencije… Niko od njih nije posetio Rusiju.“
Takođe je dodao da Rusija daje političke signale.
„Mi ne želimo izvući Hrvatsku iz EU i NATO-a, ali istovremeno Rusija može nadopuniti ono što vam nedostaje…“,. navodi ambasador.
„Naravno, sankcije ce se završiti za godinu ili dve, a Rusija će tada postavljati narudžbe za kupovinu robe, ali procenjujuci ko se kako ponašao u vrijeme sankcija. A u tom slucaju Hrvatska neće dobro proći”, preneo je ambasadorove reči jedan hrvatski dnevni list.
Kako navodi „Jutarnji“, ambasadorov posao jest “prevrnuti da ne zagori”, pa je logično da u pitanju Krima poteže paralelu s Kosovom, a u pitanju Donjecka i Luganska naglašava da se onde ne petlja Rusija nego su ogorčeni ukrajinski građani ruske nacionalnosti.
“ Logično je da Hrvatska – pošto je neoprezno i zapravo kriminalno trubila o istorijskim granicama i o “hrvatskom barjaku na Romaniji”, pa onda uz ozbiljne žrtve odbranila avnojske granice koje je Badinterova komisija priznala kao zaštićene Helsinškom poveljom – mora duvati i na hladno kada se Helsinška povelja u tom pogledu gazi, kako je učinjeno s Krimom“, navodi se u članku.
Kako piše list, pametno Azimov kaže da je Krim u doba Nikite Hrušcova poklonjen Ukrajini, ali oprezno prećutkuje da je prethodno u doba Staljina etnicki “očišćen” od Tatara kojima ga je carska Rusija otela na pravdi Boga, naime pravom jačeg.
Činjenica je da je hrvatska politika prema Rusije – i ekonomska i diplomatska – godinama vođena kao da nikoga nije bilo kod kuće ni na Pantovčaku, ni u Banskim dvorima, da dve godine nije imenovan ambasador u Moskvi, što je ispod nivoa bezobrazluka, da u Zagrebu nisu sami sa sobom načisto kako će s Moskvom, ocenjuje Jutarnji list.
„S druge strane, vidimo da Moskva ima ideju kako sa Zagrebom, jer čim drekne: “Bu“, kod nas odmah ođekuje zborski domoljubno: “Ajme nama!”
Hrvatska ne samo da sme, nego i mora imati stavove o bitnim pitanjima ne samo regionalne i unijske, nego i evropske, mediteranske i globalne politike, ponajpre kad je reč o sbezbednosti i prosperitetu, smatra hrvatski dnevnik.
„Mantra koju smo godinama slušali sa Zrinjevca – da ćemo se o ovome i onome “usaglasiti s našim evropskim partnerima” – miriše po sluganstvu ili, barem, po indolentnom manjku ne samo inicijative ili stava, nego i samopoštovanja“, konstatuje list.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com