Balkan će izgleda biti taj koji će ad akta staviti latinsku maksimu — novac nema miris. Edi Rama je obznanio — srpske firme ne mogu investirati u Albaniji, makar ne u strateški sektor. I samo je glasno predočio ono što Hrvatska ćutke praktično radi godinama.
Spekulacije albanskih medija na Kosovu i Metohiji da srpski kapital nije dobrodošao u Albaniju, vrlo brzo je potvrdio premijer Albanije Edi Rama. „Stav albanske Vlade je veoma jednostavan i jasan: srpska preduzeća su dobrodošla u Republiku Albaniju, ali u ovom strateškom sektoru nisu naš izbor“, rekao je Rama na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade.
Povod za reagovanje Vlade bio je tender kojim je „Dojče vele“, kao vlasnik „Telekoma Albanija“, oglasio njegovu prodaju, a najbolju ponudu za kupovinu dao „Telekom Srbija“. Rama je objasnio da je namera Vlade, koja doduše, nije učesnik u toj privatnoj transakciji, da izrazi svoje mišljenje, pošto je tržište mobilne telefonije „strateški sektor“.
Da li je to „Telekom Albanija“ bio manje strateški sektor kada je prodavan Nemcima, nego sada kada su za njega zainteresovani Srbi? I kako uopšte okarakterisati ovaj potez Tirane?
Advokat Branko Pavlović, zastupnik akcionara u privatizacijama više srpskih firmi, ističe da stav Albanije nikako ne bi mogao da se nazove ekonomskim protekcionizmom, jer njegova pravila važe za sve igrače na nekom tržištu. A ovde, očigledno, samo za Srbe.
„Ne bih baš rekao da se ovde radi o ekonomskom fašizmu, ali svakako jeste jedna vrsta nedopustive ekonomske diskriminacije po nacionalnoj pripadnosti“, ističe Pavlović za Sputnjik. Kako kaže, sada bi bilo zanimljivo tražiti komentar zvaničnika Evropske komisije, ali i nemačkog ambasadora u Srbiji na Raminu izjavu.
„To što je Edi Rama rekao, apsolutno je neprihvatljivo. To je nedopustivo. Drugim rečima, države, ne samo Albanija, nego i Nemačka, Francuska i ostale, kada ne žele nešto da prodaju, proglase da je to od nacionalnog interesa i kažu — mi to ne prodajemo, jer bi bila ugrožena nacionalna bezbednost. To može. Ali na nacionalnom nivou nekoga diskvalifikovati, to apsolutno ne može i to je neprihvatljivo ponašanje. I sada bi bilo lepo pitati sve zaljubljenike u EU i u njihove vrednosti i standarde šta oni misle, zašto Evropska komisija ne reaguje na to što je rekao Edi Rama“, izričit je Pavlović.
On ukazuje da je Ramina izjava direktno suprotna vrednostima za koje EU tvrdi da su joj najvažnija.
Na konstataciju da se EU nije oglašavala ni na evidentnu činjenicu da je više od dve decenije hrvatsko tržište nedostupno za srpske kompanije, sagovornik Sputnjika to potvrđuje, ali i podseća da nikada nisu posegli za objašnjenjem kakvo je Ramino.
Bilo je, dodaje on, naivno verovanje Srbije da Hrvatska ide ka učlanjenju u EU i da će onda valjda voditi računa da pokaže da su oni jedno fer-tržište.
„Hrvatska je ušla u EU pokazujući da nema pravni okvir koji garantuje investicije, ali je to ipak bilo na blažem nivou. Nije rečeno, ne možete u Hrvatsku zato što ste iz Srbije, nego su nađeni drugi razlozi“, ukazao je Pavlović, primetivši da smo mi hrvatskim firmama dozvoljavali sve ono što oni nisu srpskim.
Ekonomista Božo Drašković, povodom istupa Rame, ističe za Sputnjik da „neko sveže istorijsko nasleđe svakako utiče na donošenje odluka pojedinih zemalja, odnosno njihovih političkih elita“.
I on smatra da se Srbija u tom pogledu ponaša dosta naivno. Ona bi, po njegovoj oceni, trebalo da uvede sistem reciprociteta — u slučaju kada vi zabranjujete slobodan protok kapitala i investicija na vašem tržištu, iste mere ću preduzeti i ja, izuzimajući slučajeve kada imam poseban interes da privučem strani kapital.
„Tržište na prvi pogled jeste slobodno. Međutim, tržište je manje ili više slobodno, zavisno od političkih interesa određenih grupacija, određenih zemalja i područja u koje se investira. Na kraju krajeva, to nam pokazuje sadašnji defakto trgovinski rat na relaciji Kina — SAD i težnja Amerike da održi svoju dominantnu poziciju u svetu, koja se u ekonomskom smislu polako osporava“, podseća Drašković.
U konkretnom slučaju, država Albanija, kako napominje, ne bi mogla da zabrani prodaju „Telekoma Albanija“ nekome ko je njegov vlasnik.
„Međutim, ni sâm kupac, ako ima signal iz države da nije dobrodošao kao investitor, kao kupac, ne bi trebalo da ulazi u taj rizik, jer postoji niz nestandardnih mera koje protiv njega mogu biti pokrenute, kako bi mu u ekonomskom i svakom drugom smislu zagorčali život, odnosno poslovanje“, mišljenja je ovaj analitičar Instituta ekonomskih nauka.
Na to ukazuje i slučaj jedne jedine srpske kompanije koja je uspela da kupi hrvatsku firmu, ali se suočavala sa takvim preprekama u poslovanju da je morala da izađe sa tog tržišta.
Za razliku od Hrvata, Edi Rama je već unapred Srbima pokazao znak: STOP!
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com