Najviši nivo mora izmeren od 1955. kod Splita, talas rekordne visine kod Dubrovnika, poplave duž cele hrvatske obale – sve su to samo delovi scenarija koji je naznaka onoga što će u godinama i decenijama koje dolaze postajati sve učestalija pojava, pišu hrvatski mediji.
Naime, s klimatskim promenama, jačaće svi oni meteorološki fenomeni koji su rezultirali ovakvim vremenskim prilikama, prenosi portal Index.hr.
Geofizičar Mirko Orlić, specijalizovan za cunamije, kaže da je kod Dubrovnika u utorak 12. novembra izmeren najveći talas maksimalne visine od 10,87 metara.
Unreal southerly winds in Dubrovnik, Croatia yesterday, Nov 12th. Feels like hurricane force! Report via @crometeo – posted with permission. pic.twitter.com/t2p3ma62Gc
— severe-weather.EU (@severeweatherEU) November 13, 2019
Vetar i talasi tek su deo priče o poplavama kakve malo ko pamti. Drugi deo su visoki nivoi mora.
„Arktički led je ove godine krajem oktobra bio rekordno nizak, najniži ikada do sada, a sada se izjednačio s prethodnim najnižim iz 2012. godine. Tu imamo i priču o globalnom zagrevanju koje nije uniformno na celoj Zemlji, nego je veće na područjima polova, a manje u području ekvatora“, navodi Orlić.
https://twitter.com/JelenaTesija/status/1194266745797795840
On kaže da su sadašnja zbivanja na Jadranu svojevrstan pogled u budućnost.
U poslednjih tridesetak godina, nivo mora u Jadranu porastao je za oko sedam centimetara. Prvo je rastao sporije u celom Mediteranu, ali poslednjih godina se izjednacio s rastom u svetu.
„Nivo mora na Mediteranu bio je dosta stabilan šezdesetih i sedamdesetih, dok je u svetu rastao oko 17 centimetara u 100 godina. Imali smo fazu u kojoj je nivo mora u Mediteranu bio prilicno stabilan da bi se poslednjih godina rast ubrzavao. Zato imamo ove poplave. Kako ce nivo rasti do kraja stoleća, to zavisi od scenaria po kojem ćemo ispuštati gasove koji proizvode efekat staklene bašte. Prema umerenom scenariju, nivo će rasti izmedu 30 i 60 cm, u onom ozbiljnijem, ako se ništa ne preduzme, mogao bi rasti i do metra. Rast nivoa od sedam centimetara na Jadranu već puno utiče na poplave. Nekome se može činiti da je to malo, ali kada se doda na sve ostalo, brojka postaje značajna. Rast može činiti razliku od toga da će poplaviti 30 posto Venecije do toga da će poplaviti 100 posto“, tumači Orlić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com