Zemljotresi koji su pogodili Albaniju, jedan jačine 6,4, a drugi jačine 5,4 stepena Rihterove skale, smatraju se najrazornijim potresima na Balkanskom poluostrvu u poslednjih 30 godina. Međutim, istorija našeg poluostrva poznaje i razornije potrese, među kojima su neki umeli da praktično zbrišu sa lica zemlje čitave gradove.
Upravo takav potres pogodio je Dubrovnik 6. aprila 1667. godine. Tokom istorije, Dubrovnik je pogodilo oko 1000 potresa, a prvi koji je zabeležen kao katastrofalan dogodio se 1520. godine. Međutim, ovaj iz 1667. godine, jačine 7,4 stepena Rihterove skale, bio je najrazorniji — uništio je grad, a poginulo je oko 5000 ljudi — oko 80 odsto tadašnje gradske populacije. Dubrovačka republika, u to vreme veoma moćna trgovačka i politička sila, nikada se nakon zemljotresa nije oporavila. Tavorila je sve do 1806. godine, kada su Napoleonove trupe ušle u grad i ukinule republiku.
Skadar 1905. godine
Severozapadni deo današnje Albanije i jugozapadni deo tadašnje Crne Gore bio je pogođen jakim zemljotresom jačine 6,6 stepeni po Rihteru, a posebno je stradao Skadar. Tokom godine, zemljotresom je pogođen i Krupanj, a u zemljotresu u indijskoj provinciji Lahore poginulo je 19.000 ljudi. Podataka o žrtvama zemljotresa u okolini Skadra nema, a tadašnje crnogorske novine izvestile su da se tresla čitava jadranska obala i da nije bilo grada u kojem makar jedna kuća nije bila oštećena.
Skoplje 1963. godine
Sa zemljotresom u Skoplju u tadašnjoj Jugoslaviji počinje serija razornih zemljotresa koji će se okončati onim na crnogorskom primorju 1979. godine. 26. jula 1963. godine u 5 časova i 17 minuta Skoplje je pogodio zemljotres jačine 6,1 stepeni Rihterove skale, koji je sravnio grad. Poginulo je 1070 stanovnika grada, najmanje 3000 je povređeno, a 1200 osoba su ostali invalidi; porušeno je 15.800 stanova, a oštećeno 28.000. Bez krova nad glavom ostalo je oko 200.000 ljudi. Zemljotres se osetio na 50.000 kvadratnih kilometara.
Zemljotres je uništio oko 80 odsto Skoplja — između ostalog i pozorište, Dom vojske, Narodnu banku… Deo srušene železničke stanice sa satom koji je zaustavljen na 5 časova i 17 minuta ostao je kao spomen na katastrofu i tu se danas nalazi gradski muzej.
Zemljotres u Skoplju pokrenuo je akciju solidarnosti širokih razmera u celoj Jugoslaviji. U prikupljanju pomoći istakao se i tadašnji američki ambasador u SFRJ Lorens Iglberger, kasniji državni sekretar SAD, a razrušeni grad posetili su i Josip Broz Tito i generalni sekretar KP SSSR Nikita Hruščov.
„Skoplje je doživjelo neviđenu katastrofu, ali Skoplje ćemo ponovo izgraditi uz pomoći cijele zajednice. Ono će postati ponos i simbol bratstva i jedinstva, jugoslovenske i svjetske solidarnosti“, rekao je Tito nakon zemljotresa.
Banjaluka 1969. godine
Zemljotres u Banjaluci odlikuje se po tome što je praktično trajao dva dana. Podrhtavanje tla počelo je 26. oktobra 1969. godine u 2 časa i 55 minuta ujutru i trajalo je do 8 časova i 53 minuta, a glavni zemljotres, jačine 6,4 stepeni Rihterove skale, dogodio se 27. oktobra u 16 časova i 35 minuta. Hipocentar se nalazio tačno ispod grada, na dubini od oko 20 kilometara. Potpuno je uništeno 86.000 stanova, a kao sećanje na događaj na Trgu Krajine postavljeno je spomen obeležje „Krivi sat“.
Prvi zabeleženi zemljotres koji je pogodio Banjaluku je onaj iz 1888. godine, a pored ovog iz 1969. godine, zemljotresi su ovaj grad pogađali i 1935. i 1981. godine. Međutim, zemljotres iz 1969. godine bio je najjači zabeleženi zemljotres.
Crna Gora 1969. godine
Zvanično najjači zemljotres u modernoj istoriji Balkana, jačine 7 stepeni Rihterove skale, pogodio je Crnu Goru 15. aprila 1979. godine u 6 časova i 19 minuta. Potres koji je trajao svega deset sekundi ostao je u sećanju onih koji su ga osetili kao nešto najgore što su doživeli. U Starom gradu u Budvi svega osam zgrada ostalo je neoštećeno, deo zidina Starog grada u Herceg Novom pao je u more, većim delom uništen je akvadukt iz rimskog doma u Baru, a ulcinjska tvrđava, uključujući i Balšić kulu, skoro je potpuno uništena; 450 sela sravnjeno je sa zemljom.
Na kraju, zabeleženo je da je u Crnoj Gori zemljotres odneo 101 život, dok je u Albaniji poginulo 35 osoba, a oko 100.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.
Epicentar zemljotresa bio je u moru između Bara i Ulcinja, na oko 15 kilometara od obale.
Kopaonik, Mionica, Kraljevo
Snažan zemljotres pogodio je Kopaonik 1980. godine, kada je povređeno 30 ljudi, a u novije vreme pamtimo zemljotrese u Mionici 1998. i u Kraljevu 2010. godine. Zemljotres koji je pogodio Mionicu i okolinu 30. septembra 1998. godine, jačine 5,7 stepeni Rihterove skale, oštetio je više od 10.000 objekata u Kolubarskom okrugu. Pored prvog udara, još 57 jačih i preko 300 slabijih potresa pogodilo je ovaj kraj.
Za razliku od Kopaonika i Mionice, kada nije bilo ljudskih žrtava, zemljotres koji je pogodio Kraljevo 3. novembra 2010. godine, odneo je dva ljudska života — Natalija i Siniša Stašić stradali su kada se na njih obrušio krov porodične kuće.
Materijalna šteta procenjena je na dve i po milijarde dinara, i to samo na individualnim stambenim objektima. Teže ili lakše je oštećeno oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata. Posledice zemljotresa osetilo je oko 80 hiljada Kraljevčana.
Pored ovih, u sećanjima su ostali i zemljotresi u predelu Resave 1911. godine, u Šumadiji na Rudniku 1927, Valandovu 1931, Hercegovini 1924. i Debru 1967. godine.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com