Visoka predstavnica EU Federika Mogerini na Balkanu je u težoj misiji od one koja je dovela do nuklearnog dogovora između Irana i SAD, ocenjuje bivši britanski ministar za Evropu i Balkan Denis Mekšejn i ukazuje da je region i posle 20 godina od „najgoreg posleratnog masovnog ubistva nedužnih civila u Srebrenici“ najproblematičniji deo Evrope.
Mekšejn, koji redovno boravi na Balkanu, kaže da su ministri spoljnih poslova i lideri velikih evropskih zemalja postepeno izgubili interes da pomažu tom regionu da pronađe način da izađe iz trajnih sukoba.
„Dok god nema rata ili nasilja, Berlin, London, Pariz i Rim se ne javljaju. Umesto toga, na Mogerini je da pokuša i pokaže da Evropa ima spoljnu politiku koja može da dovede do konačnog mirovnog rešenja u regionu Evrope“, navodi Mekšejn za portal Euroaktiv.
Mogerinijevoj, kako navodi, ne pomažu ni države članice EU poput Španije, koja odbija da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, iako je to učinilo 120 država UN.
„Fikcija da je Kosovo na neki način intergalni deo Srbije, kojim privremeno ne vlada Beograd, ne može se ozbiljno tvrditi“, smatra Mekšejn.
Najveći problem za Mogerini, po Mekšejnu je i dalje „revanšizam Srba“.
On navodi da srpski nacionalisti, uz podršku Kremlja, ohrabruju srpske manjine u Bosni i na Kosovu da odbijaju svaku saradnju kako bi učinili da te dve male nasledne države odgovarajuće funkcionišu“.
Istovremeno, optužuje Srbe da su umešani u zaveru u Crnoj Gori i podseća da je u toku predsednička kampanja u Srbiji gde, kako je rekao, većina kandidata igra na kartu da je Srbija žrtva i podržava tvrd stav prema Kosovu i Bosni.
„Srbi znaju da nema šanse da pristupe EU dok ne izađu na kraj sa 1990-im i prihvate da Beograd može da vlada Srbijom, ali ne i okolnim naslednim državama. Ali nije se pojavio nijedan srpski lider koji je spreman da kaže istinu srpskom narodu“, tvrdi Mekejn.
Podseća da se tokom 1990-ih godina pokazalo kako nacionalizam može da preraste u otvoren rat i kako je više od milion tražilaca azila prešlo preko Alpa bežeći od nasilja i siromaštva što poredi sa onima koji danas beže sa Bliskog istoka i severa Afrike.
Smatra i da Grčka dodatno otežava život Evropi time što odbija da dozvoli Makedoniji da koristi to ime.
Ističe i da EU troši bogatstvo za vraćanje više hiljada Srba i Kosovara koji nelegalno prelaze granice i ocenjuje da je to uzaludno potrošen novac jer je kratanje „specijalnost Zapadnog Balkana“.
Brisel, kako navodi, dodatno je otežao Mogerinijevoj time što je poručio Kosovu da ne ulaže nade da će dobiti viznu liberalizaciju dok u potpunosti ne reši pitanje demarkacije sa Crnom Gorom.
Mekšejn je pozvao EU da omogući legalno putovanje iz zemalja Zapadnog Balkana, umesto što da zahteva „nerazumne uslove“ koji jedini idu na ruku ekstremno ambicioznim nacionalističkim političarima.
„Ukoliko Mogerini može da se vrati u Brisel i ubedi njene lidere EU da ponovo razmisle o putovanja u i iz (zemalja) Balkana, ona će napraviti stvarni napredak u regionu gde je budućnost na stavljana na čekanje i talac nacionalizma“, zaključio je Mekšejn.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com