Angela Merkel smatra da bi promena granica između Srbije i Kosova izazvala nestabilnost na Balkanu, pa tako stvorila i veliki problem za EU. Zato ju je teško ubediti da promeni stav.
Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Dejvid Mekalister zatražio je od nemačke kancelarke Angele Merkel da prihvati rešenje za kosovski problem koje Srbija bude predložila, piše list Blic, pozivajući se na izvor iz diplomatskih krugova u Berlinu.
Kako navodi ovaj list, Mekalister se nedavno susreo sa nemačkom kancelarkom i izneo svoj stav da bi trebalo podržati dogovor dveju strana, odnosno predlog koji Srbija bude spremna da prihvati, ali je nemačka kancelarka to bez razmišljanja odbila, navodi neimenovani izvor.
Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Berlina za Sputnjik kaže da nema nikakvu informaciju da je do ovog razgovora između izvestioca za Srbiju u Evropskom parlamentu i Angele Merkel zaista došlo, ali ne isključuje tu mogućnost jer je, kako objašnjava, Mekalister visokopozicioniran član partije CDU i u dobrim odnosima sa nemačkom kancelarkom.
„Vrlo je verovatno, ako je do ovog razgovora zaista došlo, da je Angela Merkel to odbila, jer mi se čini da ona, kao i dobar deo njenog okruženja, ima stav da bi eventualni predlog ili dogovor o menjanju granica, onako kako ih Nemačka vidi između Srbije i Kosova, dovelo do nove nestabilnosti na celom Balkanu. Nemačka to apsolutno ne želi. Oni to prilično jasno govore, a čak i nemački šef diplomatije Hajko Mas u svim govorima jasno ističe da je Nemačka protiv toga. Tako da mi se čini da oko toga postoji saglasnost u okviru te velike nemačke koalicije, budući da je Hajko Mas socijaldemokrata“, ocenjuje Radičević.
Kako napominje, zasad niko nije uverio Angelu Merkel, da je moguće pomeranje granica, a da to ne utiče na pre svega na Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.
„To je njen najveći strah, jer ona smatra da bi takva vrsta nestabilnosti na Balkanu predstavljala problem za Evropsku uniju, koja ionako već ima dovoljno problema. Oni dakle ovu situaciju gledaju pre svega iz ugla sopstvenih interesa, odnosno interesa Nemačke i EU, dok smo im mi na drugom mestu“, objašnjava Radićević.
Na pitanje da li bi, ukoliko bi Beograd i Priština došli do dogovora o razgraničenju sa kojim bi se svi složili, Angela Merkel mogla biti prepreka realizaciji toga, Radičević odgovara potvrdno, ali napominje da nemačka kancelarka, u pregovorima na nivou EU, nikada nije jedina prepreka.
Naš sagovornik pojašnjava da, kada god je na samitima EU bilo reči o određenim temama, dakle ne samo kada se govorilo o Balkanu, Srbiji i Kosovu, Angela Merkel nikada nije bila sama protiv svih.
„Ona uvek uspeva da obezbedi bar nekoliko jakih partnera, pre svega starih članica EU, da podrže njen stav. U tom smislu, pitanje je da li će ona i u ovom pitanju biti sama protiv svih, jer mi se čini da, bez obzira na to što od evropskih birokrata poput Mekalistera ili Johanesa Hana imamo najave evropske otvorenosti za to neko kreativno rešenje u vidu menjanja granica, same države članice koje, konačno, odlučuju o sudbini evropskih integracija Srbije i ostalih zemalja, nisu tako otvorene po tom pitanju. U tom smislu, verujem da bi se eventualno negativan stav Angele Merkel prelio i na Francusku, verovatno Španiju, a možda i Italiju“, primećuje Radičević.
Zato je, dodaje naš sagovornik, vrlo teško da će nemačka kancelarka biti sama protiv svih, a ukoliko bi se tako nešto ipak desilo, postoji mogućnost da bi ona mogla da popusti, uz uslov da je ostale kolege ubede da to neće izazvati krizu na Balkanu.
„Nije nemoguće da ona popusti, ali ja iskreno ne verujem u taj scenario. Čak i kada bi Merkelova popustila to ne bi učinila gromoglasno, već u tišini, ukoliko je većina sa druge strane“, zaključuje Radičević za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com