Njujork tajms: Balkan je probni teren u novom Hladnom ratu

Kolevka Prvog svetskog rata, Balkan je bio žarište i mesto gde se imperije, etničke grupe i veroispovesti dodiruju i nadmeću, a sada analitičari upozoravaju da ovaj region postaje poprište u nečemu što „miriše“ na novi Hladni rat, piše „Njujork tajms“.

Rusija, kažu analitičari, širi svoj uticaj i diže etničke tenzije u zemljama koje se nadaju pridruživanju EU, a rusko angažovanje u ovom regionu je već podstaklo Brisel da obnovi „uspavane“ težnje ka proširenju, navodi njujorški dnevnik.

Istovremeno, kako dodaje, Rusija svojim angažovanjem na Balkanu ponovo privlači i pažnju Vašingtona zbog bezbednosnih rizika po države članice NATO.

U analizi američkog lista, primetno je, na Srbiju nije stavljen akcenat kao na ključno uporište ruskog uticaja u regionu.

U opsežnoj analizi, list prenosi ocenu Marka Galeotija, višeg istraživača na Institutu za međunarodne odnose u Pragu, koji kaže da „Balkan postaje čak još važniji“ posle zajedničkog odgovora Zapada na trovanje bivšeg ruskog špijuna i njegove ćerke u Britaniji, a kojim je proterano oko 150 ruskih diplomata i obaveštajaca.

„Rusija traži asimetrične načine da se osveti, koji Moskvi pružaju izvesne mogućnosti“, ocenjuje Galeoti.

U novom dokumentu za Evropski spoljnopolitički savet, Galeoti navodi da „Rusija Balkan vidi kao poprište u svom „političkom ratu“, težeći da „stvori zabunu i potencijalne monete za potkusurivanje sa Evropskom unijom“, navodi „Njujork tajms“.

Američki list prenosi i izjavu Čarlsa A. Kapčana, bivšeg direktora za Evropu pri Savetu za nacionalnu bezbednost SAD za vreme mandata nekadašnjeg predsednika Baraka Obame, koji kaže da „Rusi koriste poslednji deo Zapadne Evrope koji ostaje politički nefukcionalan“.

Ovakva situacija, ocenjuje njujorški dnevnik, donosi daleke ođeke iz Ukrajine, gde se Rusija prvobitno složila da se Kijev pridruži EU – mada ne i NATO-u – a onda se predomislila, što je dovelo do revolucije koja je podstakla Moskvu da pripoji Krim i potpiri težnje ka otcepljenju u istočnoj Ukrajini.

„Na Balkanu, nadmetanje s Rusijom ima potencijal da poseje novu nestabilnost u regionu koji još izranja iz opakog rata vođenog od 1992. do 1995. koji se završio raspadom bivše Jugoslavije“, navodi se u tekstu.

U Sarajevu, primećuje američki list, mnogi ožiljci rata su izbrisani, pa je tako bivši „Holidej In“, nekada sklonište za reportere, skoro bez ijednog prozora, u blizini Snajperske aleje tokom rata u Bosni, sada obnovljen i pun gostiju, a gradska skupština u neomavarskom stilu, spomenik multikulturalizmu koji je granatiran i spaljen, rekonstruisana po visokim standardima.

„Pa ipak, Bosna i Hercegovina, razbijena zemlja koja je skrpljena 1995. kada je okončan rat, ostaje krhka konstrukcija, podrivena korupcijom, slabim rukovodstvom, kao i etničkim i nacionalističkim tenzijama među zajednicama – kao metafora za Balkan“, napominje „Njujork tajms“.

Kapčan kaže da je to jedna od ključnih „kapija“ koje Rusija nastoji da iskoristi dok, kako navodi, lider srpskog poluautonomnog regiona -Republike Srpske, Milorad Dodik, nastavlja da se zalaže za referendum o nezavisnosti.

Među druge „kapije“, dodaje Kapčan, spada Makedonija, gde odnosi između etničkih Albanaca i etničkih Slovena ostaju napeti, „kao i između Kosova i Srbije“.

„Oprezna zbog ruskog mešanja, EU nudi obnovljenu perspektivu članstva Bosni i ostalima na Zapadnom Balkanu – Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i Kosovu – u zamenu za korenite strukturalne reforme“, navodi njujorški dnevnik.

Kako dodaje, „skepticizam među tim zemljama u pogledu Brisela je dubok, pri čemu mnoge sumnjaju u iskrenost EU u kojoj raste populizam i oprez zbog migracija, kao i obrazrivost – posle prijema Rumunije i Bugarske – kad je reč o prijemu zemalja pre nego što su spremne za članstvo“.

Niko, navodi se u tekstu, ne veruje da je ijedna od ovih zemalja već spremna za pridruživanje, „ali je hitnost sprovođena reformi oslabila kako se cilj izmakao“.

„Njujork tajms“ podseća da je pre četiri godine predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao da više neće biti brzog proširenja bloka, čime je, ocenjuje američki list, „taj proces uspavan“.

To je kao da ste „zaključani u čekaonici bez izlaza“ – navodi list, prenoseći reči koje, kako napominje, često ponavlja makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov.

U analizi se navodi i izjava Karla Bilta, bivšeg šefa švedske diplomatije i nekada specijalnog izaslanika UN na Balkanu, koji je izjavio da je „Junker pogrešio kada je rekao da nije zainteresovan za proširenje“ i ocenio da je „EU na više godina izgubila iz fokusa svoj cilj, sa štetnim efektima“.

„Ali, s obzirom na to da Britanija izlazi iz bloka, a Rusija deluje duž pukotina u regionu, EU je sada iznela relativno detaljan plan za Balkan. Čak je jasno saopštila da, ako sve ide kako treba, Srbija i Crna Gora – jedine dve zemlje koje su sada angažovane u procesu pristupanja i stoga su u čelu trke – mogle da joj se pridruže do 2025. godine“, navodi „Njujork tajms“.

List ukazuje da je u strategiji tog bloka za Zapadni Balkan, objavljenoj u februaru, izneto šest inicijativa: vladavina prava, bezbednost i migracije, socio-ekonomski razvoj, saobraćajno i energetsko povezivanje, digitalna agenda i „pomirenje i dobrosusedski odnosi“.

„Njujork tajms“ ukazuje i da će Bugarska, koja trenutno predsedava Unijom, održati specijalni samit o Balkanu u maju.

Balkan je, navodi, na agendi Evropskog saveta u junu, a Britanci će biti domaćini samita o Zapadnom Balkanu u julu, pre nego što i NATO održi svoj sastanak u Briselu.

„Vreme je da se završi posao iz 1989. Postavili smo 2025. godinu kao indikativan datum za Srbiju i Crnu Goru koji je realističan, ali i veoma ambiciozan“, rekao je evropski komesar za proširenje Johanes Han, podseća američki list.

Podseća i da je Karl Bilt kratko naveo: „Da li je to realistično ili ne, ostaje da se vidi“.

Mnogi smatraju da je to previše ambiciozno s obzirom na to da Unija insistira da sve ove zemlje reše svoje brojne, ostrašćene granične sporove, navodi njujorški dnevnik, ukazujući da EU u izveštaju priznaje da postoje i brojni ozbiljni unutrašnji problemi.

„Danas zemlje pokazuju jasne elemente zarobljene države uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupciju na svim nivoima vlasti i administracije, kao i snažnog preplitanja javnih i privatnih interesa“, stoji u izveštaju, ukazuje se u analizi „Njujork tajmsa“.

Kako se dodaje, u izveštaju EU stoji i da postoji snažan dokaz o „obimnom političkom mešanju u unutrašnje stvari i kontroli nad medijima“, kao i nedostatak nezavisnosti pravosuđa.

„Ako se tome dodaju i nekonkurentne ekonomije i odlazak mladih ljudi u potrazi za boljim poslom, šanse deluju sumorno“, ocenjuje američki list.

Međutim, napominje da su sada i Amerikanci ođednom više zainteresovani.

Ponovna zabrinutost Vašingtona „delom proističe i iz zabrinutosti zbog širenja uticaja Rusije“, kaže analitičar A. Ros Džonson napominjući da Kongres sada traži od Ministarstva odbrane da dostavi „procenu bezbednosne saradnje između svake zemlje Zapadnog Balkana i Ruske Federacije“, navodi se u analizi.

Rusija je, piše „Njujork tajms“, jasno stavila do znanja da smatra neprihvatljivim novo širenje NATO na Zapadni Balkan, a Moskva je, kako tvrdi list, bila uključena u čudan pokušaj puča u Crnoj Gori 2016. godine pre nego što se ta zemlja priključila NATO.

Rusija pokušava da se etablira u regionu, kako u vladajućim strukturama, tako i u biznisu, tako da kad ove zemlje uđu u EU „ponesu sa sobom ruski uticaj“, kaže Galeoti.

Ta strategija je, navodi američki list, slična onome što Kina i Rusija rade sa Grčkom i Kiprom, koja se smatraju mestima gde ruski novac može da bude opran u evre.

Rusija je, tvrdi list, takođe duboko prisutna u medijima na lokalnim jezicima, „kako preko portala u vlasništvu Kremlja poput Sputnjika, tako i preko botova koji se žale na lokalne razmirice“.

Karl Bilt ukazuje naročito na ruske investicije u kritičnu srpsku infrastrukturu, poput energetike, navodi „Njujork tajms“, ističući da iako su ruske investicije „blede u poređenju sa ulaganjima zemalja EU, Srbija ima prirodnu naklonost ka svojoj ruskoj pravoslavnoj braći i pamti podršku Rusije tokom rata na Kosovu“.

„Da li je EU dovoljno osećajna na ono što se dogodilo u Srbiji“, zapitao je Galeoti, koji smatra da je odgovor negativan, i objašnjava da je „politika EU generalno bila da podrži sve što drži Zapadni Balkan mirnim, a to je veoma opasno i stvara savršeno okruženje za Moskvu da igra svoje igrice“.

Brisel, kaže on, kao i drugi, trebalo bi da pruži više od štapa i šargarepe te da ponudi prave inicijative za ustavnu reformu kao i prave sankcije za neispunjenje.

„Njujork tajms“ prenosi i ocenu neimenovanog bivšeg visokog zvaničnika SAD, koji je opisao ovaj region kao „novo bojno polje Hladnog rata“ dodavši da je Brisel bio previše rigidan kada je reč o načinima na koje je pokušao da drži ljude na koloseku dobrog ponašanja dok novac, kako smatra, nije dovoljno vezan za reformske ciljeve kao što bi trebalo da bude.

Taj zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman kako bi zadržao uticaj u regionu, rekao je da se zemlje reformišu samo kad Brisel i Vašington rade zajedno da nateraju lidere da prekinu sa starim navikama kad je reč o korupciji, „zarobljenoj državi“, politizovanom pravosuđu i ruskim naftnim kompanijama koje pokušavaju da preuzmu ključnu infrastrukturu i medije.

Međutim, Evropa ne žudi da uveze više problema, ukazuje njujorški dnevnik.

„Argument je taj da smo samo ako primimo balkanske države sigurni da jačamo stabilnost. Ali, da li je to istina?“, rekao je Norbert Rotgen, predsednik odbora Bundestaga za spoljne poslove.

„Ako uvezemo krhke države u EU, uvozimo krhkost. Ako napravimo kompromis po pitanju uslova, pustićemo krhke zemlje otvorene za strane uticaje, dakle moramo da budemo čvrsti kada je reč o kriterijumima za ulazak“, rekao je on.

Ironija istorije, razmišlja Bilt, jeste ta da, da je Jugoslavija ostala zajedno, skoro sigurno bi do sada bila u Evropskoj uniji, jer je 1990-tih bila daleko ispred sadašnjih članica Rumunije i Bugarske.

„Da se ratovi koji su doveli do raspada nisu dogodili, cela ova oblast bi bila u sastavu EU. Balkan je uvek živeo najbolje kada se integrisao u širi okvir, što je neophodno danas, kao i u prošlosti, a jedan dostupan takav okvir danas je Evropska unija“, ukazao je Bilt.

Kapčan ostaje optimista, konstatujući da „znamo gde će se ova priča konačno završiti – sa svim državama bivše Jugoslavije integrisanim u Evropskoj uniji. Ali, pitanje je kada će se to desiti“, zaključe „Njujork tajms“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com