Kfor, NATO, zapadne ambasade, nevladine organizacije, opozicija i migranti su, prema rečima stručnjaka, elementi koji ukazuju na to da može pred izbore da dođe i do bezbednosne destabilizacije i da su mogući i teroristički napadi i napadi na institucije Republike Srpske.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik za Radio-televiziju Republike Srpske otkrio je da je dramatičan plan spreman za dan pred opšte izbore u BiH, koji treba da budu održani 7. oktobra.
Scenario je, tvrdi Dodik, isplaniran u Sarajevu u dogovoru sa pojedinim visokim funkcionerima SDS-a i PDP-a. Prema tom planu, cilj je sprečiti izbore u Banjaluci i od ovog grada — napraviti slučaj!
Ko sprema incidente
Šta čeka Banjaluku dan pred izbore, mogu li ti izbori biti srušeni, koliko može da eskalira kriza pre izbora?
Analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara kaže za Sputnjik da je činjenica da će se nešto nepovoljno događati u naredna dva meseca po institucije Republike Srpske i po same građane, jer svi pokazatelji i sva istraživanja koja su radili i stranci i opozicija i stranke na vlasti pokazuju da je raspoloženje birača ubedljivo na strani sadašnje vlasti u Srpskoj.
„I tako je i na nivou BiH u Sarajevu i na nivou Republike Srpske u Banjaluci. To strancima ne odgovara. Ne odgovara im da Dodik, ovakav kakav se pokazuje u javnosti, bude član Predsedništva BiH, jer znaju da ne mogu njime da manipulišu“, tumači Kozomara.
Vlast u Srpskoj je, prema njegovom mišljenju, možda naivno prihvatila proteste povodom smrti Davida Dragičevića, koji se na Trgu Krajine odvijaju više od 140 dana i kako on pretpostavlja, trajaće sigurno do izbora.
„Znamo da je ta grupa koja se tamo okuplja ispod hiljadu ljudi i ne može da spreči izbore bez pomoći snaga spolja, a to znači Kfora i snaga NATO-a. Opozicija nema nijedan jedini program. Ništa nije ponudila narodu ako bi došla na vlast sem protesta na Trgu Krajine. I oni će sigurno napraviti neki incident da bi pokušali da vlast prikažu kao diktatorsku, nedemokratsku, koja ne dozvoljava bilo kakvu promenu u institucijama“, komentariše Kozomara za Sputnjik.
Banjaluka bez obaveštajne i kontraobaveštajne delatnosti
Stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević napominje za Sputnjik veoma važnu ulogu Srbije u regionalnoj bezbednosti, a posebno za Republiku Srpsku, koja nema svoje ni obaveštajne ni kontraobaveštajne agencije i koja je, kako navodi, osuđena na protivustavno delovanje obaveštajno-bezbednosne agencije iz Sarajeva.
„Srpska je osuđena na mnoge bezbednosne igre koje se vode sa nivoa Sarajeva. Ne samo na klasično rušenje vlasti, destabilizaciju, pokušaj da se ekonomski iscrpljuje, da se njeni najodgovorniji lideri stavljaju pod snažan bezbednosni pritisak, da se špijuniraju, nadziru, snimaju, da se istovremeno otežava pristup finansijskim institucijama… Sve se to radi sa nivoa Sarajeva, a međunarodna zajednica koja je gradila postdejtonski predak postala je sastavi deo tog poretka“, napominje Galijašević.
Dakle, nije to samo delovanje kroz migrantske talase, koji takođe prave određene pritiske upravo zbog linija kojima se kreću, takozvanom džamijskom rutom, na kojoj se, kako tvrdi Galijašević, u stvari vrše dodatne mobilizacije kadrova i prikrivanje visoko rangiranih i niže rangiranih komandira sa ratišta iz Sirije.
„Čitav pritisak na Srpsku i njeno okruživanje određenim takozvanim migrantskim destinacijama na koje se oni takođe instaliraju, nešto je što je pre svega usmereno na destabilizaciju pred same izbore. U ovom trenutku je na području Bosne i Hercegovine mnogo takozvanih ilegalnih migranata, u stvari bivših ratnika sa sirijskog ratišta koji nisu adekvatno identifikovani, koji su u ovu zemlju ušli protivzakonito, prema kojima nije preduzeta nijedna mera koju zakon o boravku i kretanju stranaca Bosne i Hercegovine predviđa“, navodi Galijašević.
Zakulisne igrarije međunarodne zajednice
Predsednik Srpske Dodik je, prema njegovom mišljenju, dobro uočio i ulogu ljudi iz RS koji bi u Sarajevu trebalo da predstavljaju njene interese, ali u stvari ništa drugo ne rade nego se trude da optužuju institucije Srpske, doprinoseći time akcijama koje su stalno u toku.
„Sve su to elementi koji ukazuju da može da dođe i do bezbednosnih destabilizacija i da su mogući i teroristički napadi i napadi na institucije Srpske. Srpska ima samo MUP, koji je napadnut, i njeni ljudi su predmet besomučne kampanje, ne samo iz opozicionih krugova nego i iz takozvane zapadne mreže nevladinih organizacija, pokušaja da se na ulici destabilizuje politički sistem, delovanja unutar institucija u Sarajevu, i paralelnih, paravojnih i paraobaveštajnih struktura koje deluju na tlu Bosne i Hercegovine“, konkretan je Galijašević.
Anđelko Kozomara podseća na to da se iz ranijeg iskustva zna da se, kada strane obaveštajne službe imaju krupne planove, to onda vrlo teško otkriva.
„Može se očekivati, što je više izgledno, sukob na predizbornim završnim mitinzima opozicije i pozicije, jer će i jedni i drugi tempirati da to bude istog dana u Banjaluci, kao najvećoj izbornoj jedinici. No, treba verovati da Republika Srpska ima snažnu policiju koja bi razdvojila te dve strane“, ukazuje Kozomara.
Taj analitičar takođe sugeriše da se može dogoditi da međunarodna zajednica povuče i neke radikalne poteze.
„Sećamo se da je u prošlosti u Bosni i Hercegovini toga bilo. Međunarodna zajednica može da kaže: evo, skidamo sa liste Milorada Dodika, na primer. Potom da oko 7. oktobra, u nedelju, kad su izbori, pred zatvaranje glasačkih mesta kažu da su pogrešili i da Dodik ostaje na listi. No, do tad je većina ljudi izašla na izbore i glasala“, sumnjičav je Kozomara.
Ipak, Kozomara napominje da je očekivano da neće biti nikakvog direktnog sukoba, odnosno da, kako kaže, neće biti krvoprolića uoči izbora i na sam dan izbora, ali da će drugih zakulisnih radnji biti veoma mnogo jer, prema njegovom mišljenju, strane obaveštajne službe ucenjuju vlast Saveza za promene u Sarajevu.
S druge strane, Galijašević upozorava da je pred Srpskom težak period.
„Predsednik Dodik računa na jedinstvo koje vlada u institucijama, na već potvrđenu efikasnost tih institucija, na saradnju sa Srbijom i naravno svakako na podršku Rusije u ovim procesima. Sve su to važni elementi, ali se o sredstvima pritisaka mora stalno govoriti i na njih se mora ukazivati“, jasan je Galijašević.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com