Izjava Vesne Miranović, pomoćnice ministra zdravlja Crne Gore, da će ubuduće crnogorski studenti medicine morati na početku studija da se izjasne namjeravaju li da ostanu u zemlji, jer država nema ni vremena ni novca za one studente koji ne žele da rade u Crnoj Gori, izazvala je dosta polemike u domaćoj javnosti.
Crna Gora ima problem sa masovnom „migracijom ljekara“ u zemlje Zapadne Evrope i regiona, pa u Ministarstvu zdravlja ozbiljno razmišljaju kako da zaustave odliv medicinskog kadra u države koje pružaju znatno bolje uslove rada.
Kršenje ljudskih prava
Ipak, najava restriktivnih mjera nije se svidjela mnogima, a naročito budućim medicinarima, koji u svemu vide diskriminaciju i „kršenje ljudskih prava“.
Samo par dana nakon pomenute izjave, pomoćnica ministra Vesna Miranović morala je da pojasni svoju ideju, istakavši da je zamisao da se studenti medicine zapravo obavežu da ostanu minimum šest godina u Crnoj Gori nakon završetka studija. Kako ni to nije naišlo na odobravanje, na koncu se oglasilo i Ministarstvo zdravlja, koje se pod pritiskom javnosti zvanično ogradilo od izjava svoje službenice.
Soliranje ili projekat
Poslanica Demokratskog fronta Branka Bošnjak, koja se u Skupštini aktivno bavila problemima u crnogorskom zdravstvu, smatra da, iako se Ministarstvo zdravlja ogradilo od izjava svoje službenice, Miranovićeva ipak nije „solirala“ na svoju ruku, već da čitava situacija samo pokazuje koliki je nedostatak znanja i dobre volje da se bilo šta poboljša u zdravstvenom sistemu Crne Gore, te da se zdravstveni radnici i ljekari ispoštuju.
„Ova ’genijalna‘ ideja, koju je vlast zamislila, eklatantan je primjer diskriminacije prema studentima medicine. Prvo, zbog čega izdvojiti samo studente medicine i njihovu budućnost usloviti time što planiraju za 5-6 godina kada završe fakultet, a to je nešto što je zaista nemoguće i diskriminatorsko, a sa druge strane, na taj način se ne rešava problem“, kaže Bošnjakova za Sputnjik.
Nenormalno niske plate
„Mislim da bi ovaj način koji je vlast zamislila, osim što je potpuno sulud i diskriminatoran, takođe demotivisao studente, pa bi sve manje njih htelo da upiše Medicinski fakultet, ali prosto mi to nije iznenađenje od rukovodeće ekipe u Ministarstvu zdravlja, jer oni nemaju senzibilitet ni za zdravstveni sistem ni za zdravstvene radnike“, dodaje Bošnjakova, uz konstataciju da ljekari u Crnoj Gori imaju „nenormalno“ niske plate.
„Njihove plate su svedene na nešto što je malo iznad prosjeka za specijaliste i mi smo dali u skupštinsku proceduru dva predloga zakona. Jedan se odnosi na značajnije povećanje plata ljekarima, a drugi zakon se odnosi na diskriminatorski odnos prema ljekarima, gdje ih država bukvalno prisiljava na prinudni rad. Jedino su ljekari ti kojima može da se naredi da rade preko limita maksimalnog za prekovremeni rad, iako im to nije plaćeno, tako da oni imaju i po sto časova prekovremenog rada, a zakonom je dozvoljeno samo 40, i što je najgore, tih 60 prekovremenih časova im se najčešće i ne plaća“, tvrdi Bošnjakova.
Naša sagovornica se, ipak, nada da ovakva i slična razmišljanja funkcionera u Ministarstvu zdravlja neće proći, te da će doći do zaokreta koji će medicinarima poboljšati materijalni status i omogućiti im adekvatne uslovi rada.
„U suprotnom, ne daj Bože da ovaj suludi naum vlasti zaživi, jer mislim da ćemo tek tada ostati bez ljekara i onih koji potencijalno žele da studiraju medicinu“, kaže Bošnjakova.
Adut — partijska knjižica
Na kraju razgovora za Sputnjik, naša sagovornica ističe da želja mladih ljudi da odlaze nažalost nije u vezi samo sa ljekarskom profesijom, ali je naročito osjetljivo pitanje kada ostanete bez onih koji bi trebali da vas liječe.
„Svakako da i sve druge profesije i kadrovi i naša najbolja djeca i studenti odlaze, zato što se znanje ne cijeni u ovoj državi. Nažalost, u Crnoj Gori je najbitnija partijska knjižica, veze, nepotizam i klijentelizam, tako da je sve veći broj onih koji su stručnjaci u svojoj profesiji, ali koji ne žele da je iznad njih neki partijski vojnik, koji će da im naređuje, a pritom ne zna ništa, tako da je sve više onih koji odlaze i napuštaju zemlju“, upozorava sagovornik Sputnjika.
„Na žalost, materijalna situacija je toliko loša da, iako imate neki posao, jedva preživljavate, i sada, pošto su se otvorile granice i naši mladi ljudi znaju strane jezike, mnogo je lakše doći do posla u inostranstvu, pa se naši ljudi, iako su možda akademski građani sa fakultetom, magistraturom ili čak doktoratom, odlučuju prije da odu u neku drugu zemlju i rade poslove za koje možda formalno i ne treba škola. To je veliki gubitak za državu Crnu Goru, ali sve je to i pitanje promjene sistema“, zaključuje Bošnjakova.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com