Premijer Albanije Edi Rama ponovo je izjavio da je Kosovo za njega „deo Albanije“, ali je u svojim aspiracijama otišao i korak dalje, rekavši da „ujedinjenje Albanije i Kosova nije plan B, već plan A!“.
Na to je najoštrije reagovalo Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ocenom da ovakav stav albanskog premijera otežava dijalog Beograda i Prištine.
Moskva upozorava da se intenziviraju napori da se integrišu oblasti naseljene Albancima u nizu balkanskih zemalja koje se graniče s tom zemljom i da takva atmosfera ne samo da šteti dijalogu, već i podriva poverenje u celom balkanskom regionu.
Stručnjak za Balkan Georgij Engelhard sa Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka kaže da je reakcija ruskog Ministarstva inostranih poslova očekivana. Kada tako nešto poručuje premijer jedne zemlje, a ne „običan“ političar ili aktivista, uvek treba razmišljati o posledicama, kaže on za Sputnjik.
„Rusija je kao zemlja koja utiče na političke procese na Balkanu morala da reaguje. Ali veliko je pitanje hoće li zapadni partneri poslušati savet Moskve. SAD i dalje pokazuju veliki stepen tolerancije prema retorici iz Tirane, a pogotovo iz Prištine. Odnos Evropljana se malo razlikuje od američkog. Recimo, Nemačka ima veoma negativan stav prema bilo kakvom menjanju granica u Evropi i na Balkanu. Za sada ne mogu da procenim da li će Ramine izjave izazvati reakciju u Berlinu i da li će Berlin preuzeti neke mere u vezi s ovakvom retorikom“, kaže sagovornik Sputnjika iz Moskve.
To što još nema ni reakcije iz Beograda na Raminu izjavu, istoričar i politički analitičar Dragomir Anđelković objašnjava tako što kaže da je Srbija već oguglala na velikoalbanske ispade. Sa svih strana stižu indirektne i direktne poruke te vrste, mi dobro znamo da je projekat države koja bi se prostirala od juga centralne Srbije, preko velikog dela Crne Gore i Makedonije živ, ali to ne znači da se protiv bolne realnosti ne treba boriti, kaže Anđelković.
„Srbija se tome opire, ali sa druge strane, kao da ponekada počinje u tom moru da se gubi. Kao da počinjemo da prihvatamo tu vrstu ekstremističke ideje kao realnost. Da bi one postale realnost, cilj je da nas uspavaju, da nas oslabe iznutra i parališu. Ponekad to i postižu, zato je važno da se uporno borimo i zato je važna podrška koju dobijamo od Rusije. To je za nas jedna vrsta geopolitičkog budilnika. Rusija nas podseti na opasnost koju mi prepoznajemo, a nekako utonemo u jednu vrstu letargije. Uz pomoć Rusije možemo mnogo ozbiljnije da se svemu tome opiremo“, ističe Anđelković.
Uz upozorenje na velikoalbansku ideju, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je pozvalo zapadne partnere Albanije da umesto stvaranja sumnjivih struktura na lokalnom nivou postignu da Priština ispuni svoje obaveze u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština na Kosovu.
Anđelković kaže da je to signal da ne treba odustati od onoga što je dogovoreno Briselskim sporazumom, bez obzira na pritiske o promeni formalnog statusa Kosova, kojima je Srbija sada izložena više nego ikad.
„Albanska strana očito nikada nije nameravala da to implementira, već je čitavu stvar koristila samo kao tehnički modalitet da se od nas izvlače neki drugi ustupci, zbog naše nade da će biti formirana ZSO, da će to biti dovoljno za nastavak evro integracija, da od nas niko neće tražiti da se Kosovo tretira kao država. Međutim, pokazalo se da je to prevara od strane Brisela, Prištine, prevara od strane Vašingtona. I dobro je da Moskva insistira da se realizuje ono što je dogovoreno, jer svako nerealizovanje u kontrastu sa ruskim zahtevima podseća i nas i ceo svet da smo zapravo varani od strane lažnih zapadnih prijatelja, koji su na liniji velikoalbanskih planova“ ističe Anđelković.
S druge strane, Georgij Engelhard kaže da je ono što Rama poručuje donekle i logično, s obzirom na situaciju u kojoj se albanski premijer trenutno nalazi.
„U Albaniji se nastavljaju protesti koji su mnogo oštriji nego u Beogradu ili Podgorici. Rama koketira s patriotizmom i velikoalbanskim idejama zato šta nema kud. Drugo je pitanje da je ovakvo ponašanje veoma opasno za ceo region, jer albansko pitanje se ne tiče samo Albanije i južne srpske pokrajine, Kosova i Metohije, nego i Severne Makedonije, Crne Gore i Grčke. I uvek postoji mogućnost da će neko protumačiti zapaljive Ramine izjave kao uputstvo za delovanje“, upozorava Engelhard.
Demonstracije protiv Ramine vlasti u Tirani traju od 16. februara, a pojedini analitičari smatraju da pored toga što ta politička kriza govori o dubokoj podeljenosti albanskog društva, može i ozbiljno da utiče na prilike u regionu, posebno na Kosovu i Metohiji.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com