Vlasti u Crnoj Gori svim raspoloživim sredstvima nastoje da potisnu u zaborav agresiju NATO-a na SR Jugoslaviju ili da je prikažu u drugačijem svetlu. U tom cilju koriste isključivo termin „intervencija“ Alijanse, ali i ignorišu, pa i cenzurišu sve one koji traže da se posle 20 godina utvrdi istina o posledicama bačenih bombi.
Svako pominjanje NATO-a u negativnom kontekstu je zabranjeno, dok je crnogorski premijer Duško Marković, obraćajući se građanima povodom dve decenije od NATO agresije, izabrao da iza njega u krupnom planu prvo bude NATO zastava, pa tek onda zastava zemlje koju zvanično predstavlja.
Osim ovakvih „suptilnih“ poruka građanima Crne Gore, tu je i činjenica da država ne samo da nije organizovala nikakvu zvaničnu manifestaciju niti odala počast žrtvama bombardovanja, već je svaki takav pokušaj doslovce zabranila u okviru institucija.
Slika crnogorskih vlastodržaca koji se na godišnjicu agresije diče NATO zastavama čineći mentalnu gimnastiku čak i sa najbližom istorijom, verovatno najbolje objašnjava kakav se duhovni atak danas odvija nad građanima Crne Gore — prve zemlje koja je postala članica NATO-a, a da ju je prethodno bombardovao taj vojni savez.
Narod u Crnoj Gori, sa druge strane, nije zaboravio šta se tačno dogodilo pre 20 godina, a čini se da čak ni generacije rođene nakon 1999. godine, poučene dodatnim iskustvima Iraka, Libije, Avganistana i Sirije, nisu previše sklone da poveruju da igde u svetu postoje humanitarne vojne „intervencije“.
Analitičar i jedan od čelnika Pokreta Sloboda narodu Boško Vukićević naglašava da je u Crnoj Gori, i pored neprijateljskog stava režima, na više mesta obežena dvadesetogodišnjica NATO agresije na našu zemlju i narod.
„Pored obežavanja na Miholjskoj Prevlaci, u Nikšiću, u Hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, Pokret Sloboda narodu je organizovao tradicionalnu protestnu šetnju do ambasade SAD u Podgorici. Pre te šetnje odata je počast nastradalima u bombardovanju i, ujedno, podsetio se crnogorski režim i NATO emisari da nisu zaboravljene žrtve i razaranja naše države. Na kraju protestne šetnje, ispred američke ambasade, stotine ljudi je zapalilo sveće za sve stradale u agresiji“, kaže Vukićević.
Interesantno je, međutim, ističe Vukićević, da protestne šetnje građana kod Ambasade SAD u Podgorici nisu cenzurisali samo mediji bliski crnogorskom režimu, već i najveći broj medija čija uređivačka politika nije naklonjena vlasti, a sve u strahu od reakcije Ambasade i NATO establišmenta, kojima ne žele da se zameraju.
„Taj protest, kao i ostale manifestacije, prenelo je samo nekoliko izuzetaka iz celokupnog crnogorskog medijskog prostora. Strah od nezameranja NATO moćnicima prelio se i na neke opozicione partije, koje u saopštenjima za javnost povodom godišnjice bombardovanja nisu smele čak ni da pomenu NATO agresiju, već su govorile o ’žrtvama iz proleća 1999. godine‘“, tvrdi Vukićević.
Sa duge strane, stav crnogorske vlasti po ovom pitanju je, smatra naš sagovornik, posebna i već viđena priča.
„Ponovljeno odbijanje dozvole za polaganje venaca za nastradalog vojnika u kasarni u Danilovgradu, kao i nazivanje bombardovanja ’intervencijom‘, a ne ’agresijom‘, samo govore o nemerljivom padu režima na etičkoj lestvici koja postoji u međuljudskim odnosima. Vladajuća elita u Crnoj Gori već godinama pokazuje da su plač i neizmerna tuga roditelja dece iz Murina, kojima uporno odbijaju da plate bilo kakvu odštetu, nešto što ih nimalo ne dotiče. Takav neljudski odnos prema nesreći sopstvenog stanovništva je nešto nezabeženo u celokupnoj istoriji Crne Gore“, kategoričan je Vukićević.
Naš sagovornik nema dilemu da su vlastima u Crnoj Gori od strane NATO establišmenta naložene smernice za ponašanja u ovakvim situacijama, pa predviđa da se nešto slično može desiti i sa najnovijim Apelom slobodnih građana, koji zahtevaju formiranje Nezavisne komisije za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja na zdravlje ljudi u Crnoj Gori.
„NATO je 30. maja 1999. godine na poluostrvu Luštica dejstvovao sa oko 90 projektila sa osiromašenim uranijumom. Ako bi pomenuta Komisija utvrdila da su takve i slične akcije NATO-a tokom bombardovanja prouzrokovale višestruki porast kancerogenih oboljenja u Crnoj Gori, onda bi logičan korak koji bi sledio bio podizanje tužbe pred međunarodnim institucijama protiv ove vojne organizacije. Nema nikakve sumnje da će NATO preko domaćih poslušnika iz crnogorskog režima učiniti sve kako bi sprečio takav sled događaja“, jasan je Vukićević.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com