Nova rasprava o ćirilici u Vukovaru i dvojezičnosti u tom gradu podstakle su jednog mladog Vukovarca da napiše vrlo emotivan i iskren status u kojem kritikuje što se o ovoj problematici uopšte i raspravlja u Saboru ali i Ustavnom sudu.
https://www.facebook.com/eduard.matulina.16/posts/455716758596152
Jaoo neee opet aktuelna ćirilica u Vukovaru (jeb… te se neda mi se više to proživlavati)
Jutarnja kafa + Cigareta + portali…24 sata, večernji…i ajde komentari…
Počeli da serendaju Zagrepčani…rušitće ćirilicu, već su nabavili čekiće nove…i ajmo sve ponovo
Taman će tu negde 18.11. doći Zagrepčani na jednodnevni besplatni izlet i opet sve isto..
Dozvolili smo da nam opljačkaju državu
Buuu ćirilica…Srbi ovo ono…
Ajmo malo o nama. A ŠTA SMO MI NAPRAVILI?
Dozvolili smo da nam opljačkaju, rasele državu a mi smo ponosno ih dizali.
Setite se Sanadera…brate krao nas je pred očima a mi smo svi na njegovom skupu u Hdzovim majicama išli i tapšali mu..Bravo Sanader…on nas počasti besplatnim masnim hamburgerom (mesom iz indonezije jer je jbg jeftinije) a mi ajmo izbori…Sanader pa ko drugi?
I eto nama sada Sanadera…
Nema veze jbg ima drugih glasaćemo…
Za čega su se ti ljudi borili i ginuli?
I opet isto…glasamo…. raselili oni nas…nema veze glasamo…svaka druga kuća prazna…ma nema veze…glasamo …. pa dokle više?
Iskreno stidne i spuštene glave odlazim na groblje branitelja se pokloniti jer sam zajedno sa svima nama dopustio da nam naši unište našu državu…
Za čega su se ti ljudi borili i ginuli?
Za prazne ulice, za svaku drugu kuću sa natpisom „na prodaju“ , za prazne vrtiće i škole, za fabrike bez mašina, za pučke kuhinje?
A sada svi Zagrepčani pametni..dok nas Vukovarce boli briga..
Hoće li i Arapski pisati?
Kome?
Nema nas…
Ja jako volim Vukovar, rođen sam na Malom Lošinju u Vukovar sam došao posle rata…da..iz lepog mjesta , punog ljudi, prijatelja…srećnim detinjstvom u jedan razrušen i mrtav grad…
Gde nisam smeo sam da odem u školu bez mamine ruke (da me ne bi istukao neko samo zato što sam drugi) a životna sreća je onaj tren kada kreneš u drugi razred pa više te mama ne vodi u školu ideš sam, ja to nisam doživeo.
Odem da se igram napolju, zanimljive one rupe od granata i metaka, ja se igram tu sa klikerima… i odem malo na travu mama sa balkona me vidi i onda batine (rekla sam ti ne na travu jer treba mina da te ubije) i kazna od mesec dana ne smem napolje..a i tako mi svejedno prijatelja nemam…svi ili su „drugačiji“ ili su u kaznama kao ja jer se boje roditelji za njih…
I baš zato što sam tako rastao, što sam gledao kako se gradi svaka kuća, crkva, staza…baš zato što sam rastao s njim zavoleo sam Vukovar…više od ičega…i mislim se nikad ne idem od njega…
Taj prelepi Dunav, ta tri lepa mosta, pa i taj vodotoranj…eno gradi se…gledam ga svaki dan…prelepo.
Ali eto došlo je opet vreme zla
I taman kada sam skupio tih par prijatelja i počeo živeti kao jedan Zagrepčanin e baš onda dođe opet to neko vreme…to vreme kada najboljeg prijatelja pratim na stanicu sa 10 kofera i mašem mu…on ode a ja ostanem…
Ali eto došlo je opet vreme zla, opet vreme kada gradom se vijori mržnja i zlo, opet vreme kada moram da mislim hoće li se sused naljutiti kako god ga pozdravim pa izmišljam neke pozdrave (mahnem samo glavom) …opet zlo gde će se na Hrvatsku himnu zviždati, kidati Srpske zastave i paliti….opet ona balavurdija sa Srpskom zastavom gde piše Vukovar…neda mi se to više..
Ali zašto? Zašto uvek Vukovar…ja, mi, oni…
Ali nažalost zbog takvih došlo je vreme da i ja odem iz grada,države…
Pakujem se polako i već je jedna noga krenula…
Putu Nemačkoj…pa zašto nebi i ja vozio auto, izlazio, družio se i da mi ostane novaca za plaćanje stana i režije…
Ovde trunem, sada zajedno sa mojim gradom..
Zašto Zagrepčani i svi ostali što komentarišu vide gladne ljude u Vukovaru, prazne kuće, ulice, prazne njive, prazne fabrike?
Zašto samo vide zlo i mržnju.?
Zašto nas opet napadaju, zašto me opet svađaju sa prijateljem koji je druge vere i nacije?
Otrovani smo mržnjom i jedni i drugi, nemamo dostojanstven život….
Mislio sam pustitće nas Vukovarce da živimo, da zajedno gradimo budućnost, da zajedno radimo u novim fabrikama, da nam se zajedno deca graju u vrtiću, idu u iste škole…da punimo ove prazne kuće i stanove u Vukovaru pa bilo koje god vere i nacije smo..
Otrovani smo mržnjom i jedni i drugi, nemamo dostojanstven život….
A oni će sutra opet nas svađati oko nekih 4 -5 ploča…oko nečega što ne treba ni jednim ni drugima…
Njima samo treba dostojanstven život..baš onaj za koji su se borili naši..
Ali toga nažalost nema, to nam ne žele dati…
Zato i odlazim…kao i svi moji prijatelji koje sam jako teško našao…
Teška srca, zaplakaću ( možda će me duže suze trajati nego Kolindine na vodotornju) ali nadam se da ću te opet videti punog ljudi, punog dece, srećnog i nasmejanog…
Bez te mržnje i zla..
Laku noć Vukovare moj ❤😪
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com