Zoran Milanović (54), novi predsednik Hrvatske i nekadašnji premijer, vratio se u politiku nakon gotovo četvorogodišnje pauze tokom koje je radio u konsultantskoj firmi koju je osnovao pošto je 2016. na izborima poražena tadašnja Narodna koalicija, na čijem čelu je bio.
Milanovićev uspon na političkoj lestvici počeo je u aprilu 2007. godine, nakon smrti čelnika Socijaldemokratske partije Ivice Račana, kada je na unutarstranačkim izborima izabran za njegovog naslednika.
Na čelu SDP-a i poslanik u Saboru bio je i dok je ta stranka bila u opoziciji.
Nakon pobede tzv. Kukuriku koalicije 2011. godine, Milanović je postao premijer, a njegov mandat je obeležio ulazak Hrvatske u Evropsku uniju, ali i nastavak ekonomske krize, kao i siromašenje najširih slojeva stanovništva.
Nakon izbora u jesen 2015. njegova koalicija je ostala bez apsolutne većine, a nakon bezupešnih pokušaja da formira vladu sa tada novoformiranom strankom Most nezavisnih lista, podneo je ostavku na mestu predsednika stranke i odrekao se saborskog mandata.
Potom je osnovao konsultantsku frmu EuroAlba Advisory, a na samom početku rada u svojoj firmi je otkrio da je savetovao albanskog premijera Edija Ramu, ali ne i za koga je još radio.
Tokom te četiri godine pauze, Milanović je bio gotovo potpuno bio isključen iz javnosti.
Njegov politički profil je možda najbolje opisan u knjizi: „Milanović: mladić koji je obećavao“ novinarke Marine Karlović – Sabolić, gde, između ostalog, stoji da je on oduvek imao sve predispozicije za velikog političara, ali da ga njegov karakter u tome ograničavao, pa i gura unazad…
Autorka ga je opisala tada kao obrazovanog i elokventnog, kome niko na političkoj sceni nije mogao da parira, ali da za sobom, kako je navela, vuče prirodu „škorpiona“.
Spreman je, slikovito je opisala autorka, ubosti žabu koja ga prenosi preko reke, bez obzira šta će to značiti, pa čak ako je u pitanju i njegova propast.
Tokom troipogodišnjeg premijerskog mandata, Milanović je prošao od „trnja do zvezda“, doživljavao je ovacije, ali i razočaranja.
A dok je bio u opoziciji tvrdio je da tadašnja premijerka Jadranka Kosor sramoti Hrvatsku, a aktuelnog gradonačelnika Zagreba Milana Bandića je nazivao kriminalcem.
Mnogi u Hrvatskoj Milanovića smatraju više političarem sukoba, nego dijaloga, voli, kažu, da bude u klinču, trpi niske udarce i „udara snažno I bez milosti“.
Što se odnosa Hrvatske i Srbije tiče, dolazak Milanovića na čelo šefa hrvatske države malo toga će promeniti.
Dok je bio premijer, počeo je trgovinski rat sa Srbijom, susednim zemljama je držao lekciju da ne rade dobro kada su izbeglice u pitanju, a aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je tada bio premijer, nazivao je četnikom.
Hrvatska je prvog dana ove godine preuzela predsedavanje EU, a Milanović je u kampanji jasno rekao da ne misli da koristi blokadu srpskih pregovora kao sredstvo rešavanja bilateralnih problema.
Rekao je i da treba imati u vidu da dve zemlje imaju dobru privrednu saradnju, i da u Srbiji posluju mnoge hrvatske firme.
Ipak, nije propustio priliku da u jednom TV duelu s Kolindom Grabar Kitarović poruči da je „Hrvatska jača država od Srbije“.
Upitan kako bi rešio pitanje nestalih s Beogradom, Milanović je rekao kratko: „Pritiskom, stalnim pritiskom… i mora isplivati“.
Iako je SDP stranka levog centra, analitičari kažu da je teško reći za Milanovića da je neki levičar, ali ga hrvatska desnica ipak smatra „crvenom krpom“.
Milanović je po obrazovanju pravnik, oženjen je i ima dvoje dece.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com