Uoči izborne 2020. godine Crna Gora se nalazi u političkom ćorsokaku. Dok većina parlamentarne opozicije mesecima zahteva tehničku vladu koja će raditi na pripremi prvih fer i slobodnih izbora, u vladajućem DPS-u ne žele ni da čuju za to.
Vlast poručuje da je za dijalog, ali samo u okviru Odbora Skupštine za sveobuhvatnu reformu izbornog zakonodavstva, uz poruku da je ideja o tehničkoj vladi koju bi na paritetnoj osnovi činila po trećina predstavnika vlasti i opozicije, kao i trećina predstavnika civilnog sektora — apsurdna.
Poverenje na nuli
Za stranku Mila Đukanovića nije logično da jednu trećinu tehničke vlade čini opozicija koja je izgubila izbore, a drugu predstavnici NVO sektora koji nisu ni učestvovali na izborima.
Sa druge strane, poverenje crnogorske opozicije u Vladu Duška Markovića ravno je nuli, ali, čini se, ništa bolja nije situacija ni kada je u pitanju međusobno poverenje unutar opozicije, pa vlasti u Podgorici uprkos brojnim aferama ipak uspevaju da budu u prednosti.
Vremena za politički dogovor sve je manje. Zakonski rok da se donesu nova izborna pravila ističe 31. decembra. A kako niko ni sa kim ne komunicira, postoji realna opasnost da Crna Gora izbornu godinu dočeka u atmosferi koja neće pogodovati apsolutno nikom.
Poslednja vest da je i najjači opozicioni subjekt Demokratski front (DF) odlučio da trajno napusti skupštinske pregovore koji treba da omoguće fer izbore. Jedan od funkcionera DF-a Marko Kovačević za Sputnjik kaže da je glavni motiv za takvu odluku presuda Osnovnog suda kojom je određena krivična kazna zatvora liderima i funkcionerima DF-a za verbalni incident u Skupštini koji se desio nakon sednice koja je održana 15. februara 2017. godine
„Taj incident nije ni prekršaj, ali je tretiran kao krivično delo po zahtjevu DPS-a i vođen je krivični proces koji ima sve elemente progona DF-a i političkog procesa. Kako osuđujuća presuda nije mogla u zarobljenom pravosuđu biti donesena bez odobrenja vrha DPS-a, u DF-u je jednodušno ocenjeno da u okviru privremenog radnog tela Skupštine za izmenu izbornog zakonodavstva ne treba voditi dijalog sa DPS-om“, obrazlaže Kovačević.
Želja za dogovorom ili manipulacija
Portparol Nove srpske demokratije dodaje i da u DF-u smatraju da je prava namjera Đukanovićeve partija da manipuliše, te da DPS nema nameru da vodi suštinski dijalog sa opozicijom koji bi doveo do slobodnih i fer izbora.
„Kada se sagledaju sve radnje u vezi sa formiranjem Odbora, polugodišnji jednostrani rad DPS-a i njegovih partnera i predstavnika NVO i akademske zajednice, kao i očigledna trenutna namjera DPS-a da manipuliše, mi u DF-u možemo samo da konstatujemo da taj odbor više nema kredibilitet da usvoji rešenja koja bi prevazišla krizu. Takođe, ne želimo da DPS-u dajemo naš legitimitet“, jasan je Kovačević.
Politički analitičar i advokat Sergej Sekulović skreće pažnju i na ogromnu netrpeljivost unutar opozicije, pa konstatuje da oni takvim pristupom najviše rade u korist svoje štete.
„Ono što bi za opoziciju zaista bilo poželjno jeste da nađu makar jednu jedinstvenu tačku spajanja u vezi sa zajedničkom platformom koja bi potom išla ka DPS-u. Dakle, opozicija mora da ponudi dokument koji bi izdržao probu vremena i koji bi mogla da podrži i međunarodna zajednica, odnosno EU, i to bi moglo da se okarakteriše kao racionalan pristup. U protivnom, ukoliko nastave ovako, mislim da će naredni parlamentarni izbori da pokažu sve promašaje jednog takvog taktičkog i strateškog pozicioniranja“, objašnjava Sekulović za Sputnjik.
A ako se umeša EU…
Sekulović smatra da svojevrsna pat pozicija trenutno deluje kao nerešiva jednačina. Kako kaže, i jedna i druga strana, ako uopšteno posmatramo vlast i opoziciju, stoje tvrdo na svojim pozicijama, pa predviđa da će čitav proces doživeti fijasko ako se ovako nastavi.
„Ono što imamo prilike javno da vidimo su pozicije koje su radikalno udaljene i za koje teško može da se nazre bilo kakav vid kompromisa“, navodi Sekulović za Sputnjik.
Prema mišljenju tog analitičara, ono što bi trenutno mogao da bude jedini izlaz iz političkog beznađa jeste jače uplitanje same Evropske unije, tj. da pod određenim pritiskom Brisela dođe do kompromisa u Crnoj Gori.
„Ukoliko se ne desi neki kopernikanski preokret prosto ne vidim da može da dođe do dogovora. Dakle, snažnije mešanje Evropske unije bi bilo više nego poželjno“, zaključuje Sekulović.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com