Prete li teroristički napadi Hrvatskoj?

Hrvatska je članica Evropske unije i NATO i kao takva jedna je od mogućih meta, a pretnja joj dolazi preko susedne BiH, čije muslimane teroristi iznova pozivaju da ubijaju „nevernike“, piše portal Dojče vele.

„Teroristička pretnja Hrvatskoj je realna“, kaže za DW Pavle Kalinić, politikolog koji se bavi bezbednošću i šef je zagrebačkog Gradskog ureda za upravljanje u hitnim situacijama.

Pretnja o kojoj je reč, doduše, nije bila uperena ka Hrvatskoj, nego ka Hrvatima i Srbima na Balkanu i pre svega onima u Bosni i Hercegovini.

Ipak, u javnosti je protumačena i nešto šire, bez obzira na međudržavne granice.

Objavljena je prošle sedmice u glasilu Islamske države Rumijah, a tu su pre Hrvata i Srba prozvani „otpadnici od vere“, tačnije umereni muslimani koji žive na području Balkana.

„Bez obzira na to što njihove reči ne treba zanemariti, nužno je takvo adresiranje mete staviti u potpuniji kontekst“, naveo je Kalinić.

To, prema njegovim rečima, znači da Hrvati i Hrvatska dolaze u fokus Islamske države po defaultu.

„Jer, Hrvatska je već nekoliko godina članica Evropske unije, čime na sebe preuzima i širu politiku te asocijacije. Takođe još i duže je članica NATO, što ima svoju cenu izraženu u ovakvoj valuti. Konačno, naša država je bila itekako upetljana u rat u Bosni i Hercegovini, što je činjenica koja ima svoju težinu pa kako god tumačili hrvatsku ulogu u tome ratu, dobro ili loše“, naveo je on.

S druge strane, sagovornik DW iz uprave glavnog grada Hrvatske podseća da terorizam Islamske države u svetu predstavlja novi, drukčiji model organizacije.

Dok je Al Kaida još donekle bila organizovana hijerarhijski, ovde je u pitanju difuzna struktura, s labavo povezanim ćelijama.

„Ako neki poklonik te političke struje proceni da bi mogao delovati, on će to preduzeti na svoju ruku. Nije mu potrebna operativna koordinacija s višom instancom koja bi nakon čina preuzela odgovornost. No sreća u nesreći je to što je Hrvatska ipak marginalna u političkom, ekonomskom i vojnom pogledu pa nisu slučajno fokusirani na Pariz ili London“, kaže Pavle Kalinić.

S obzirom da se opasnost ne može negirati, u Hrvatskoj se često spominje upravo Bosna i Hercegovina kao moguće ishodište napada na Hrvatsku.

Tu se čuju i paušalne, neodgovorne procene, neretko u službi partikularnih, dnevnopolitičkih interesa.

Zlatko Dizdarević, novinar i bivši bosansko-hercegovački diplomata s bogatim iskustvom života na Bliskom istoku, takođe smatra da ništa od iznesenog nije nemoguće.

Bilo kakve jasne procene se teško mogu izreći jer je ova opasnost veoma fluidna pojava kojoj ne treba neki konkretan povod za akciju, nego je utemeljena na svekolikom, globalnom političkom haosu i vekovnom eksploatatorskom odnosu Zapada prema Bliskom istoku.

„Teroristička pretnja našim prostorima danas može biti lažna, u svetu savremenih komunikacija ona može biti i tek samopromovisanje grupice bolesnih glava. Ali, pođednako tako može biti i realna jer na tom tragu deluju i organizovane snage u funkciji velikih osvajačkih projekata. Kao i pojedinci koji su se juče upoznali u kafani pa iz frustracije zbog odbačenosti i izolovanosti osećaju potrebu da i sami nešto herojski preduzmu“, konstatuje Dizdarević.

On veruje da se borba protiv takve opasnosti ne može dobiti silom i raketama, jer osnova te agresivne reakcije nije u klasičnom vojnom omeru snaga.

„Zanemarivanjem socio-političke i psihološke, kao i vrednosne dimenzije ne možemo dobiti bitku protiv terorizma. Tu nam je BiH odličan primer. Naravno, sasvim je lažna teza da se u tu zemlju vraćaju na hiljade vehabija iz Iraka i Sirije i koji bi bili teroristička pretnja državi“, kaže Dizdarević.

Niti ih je, kaže, tamo bilo toliko, niti ih se toliko može vratiti.

“ Uostalom, službe bezbednosti u BiH imaju veoma profesionalan odnos prema tom problemu i raspolažu jasnim uvidom. Francuska, Belgija ili Velika Britanija imaju očito više problema s tim pitanjem“, smatra Dizdarević.

Osnova drame u BiH j, prema njegovim rečima,e mnogo više uporna, sistematska islamizacija domaćeg društva koje je ovde uvek bilo važnija supstanca nego što je država.

Po njemu, to višekomponentno društvo Bosne i Hercegovine se razara ciljanom politikom spolja, s konačnim motivom profiterske otimačine.

„Najbrojnijoj naciji, Bošnjacima, se sugeriše već uspostavljena logika prava na temelju broja, tradicije i pripadništva porodici, u ovom slučaju – islamu. Ali kada je reč o terorizmu, tako se barem zna i protiv čega bi trebalo delovati već u korenu“, zaključio je Dizdarević.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com