Projekat LNG terminala na Krku doživeo je fijasko, jer se do roka, 20. decembra, za obavezni zakup njegovih kapaciteta javilo premalo zainteresovanih, a među njima samo domaći kupci — HEP i Ina, niko iz inostranstva.
Hrvatska elektroprivreda je (HEP) je „Novom listu“ potvrdila da su se javili u četvrtak, što je bio krajnji rok za obavezujuću ponudu.
Pokazan je interes za obavezujući zakup samo 520 miliona kubika gasa godišnje od ukupno 2,6 milijardi, koliki je planirani kapacitet terminala, dok su, stoji u službenom obaveštenju LNG-a Hrvatska, „pristigle i uslovne ponude za neobavezujući zakup kapaciteta 300 miliona kubika“.
HEP se javio, ali ne samovoljno nego „na poziv“ države, da zakupi oko 400 miliona kubika, Ina je od ranije zainteresovana za sto miliona, što daje rezultat od 520 miliona kubika koji su pristigli kao obavezujuća ponuda.
Uslovnih, neobavezujućih 300 miliona ponudili su, kako se saznaje, Mađari, ali kako je ovo bio poziv za dostavu konačnih, obavezujućih ponuda za zakup, postavlja se pitanje šta mađarska „uslovna“, neobavezujuća ponuda tu uopšte radi, i da li je reč o bilo čemu drugom osim o simboličnoj poruci Mađarske Hrvatskoj.
Upravo su zbog Mađara, može se čuti, pre neki dan definisane fiksne naknade za zakup na period od čak 20 godina, koje, budući da će cena gasa rasti, za operatera LNG Hrvatska dugoročno ne mogu biti povoljne, ali se i pored toga ni Mađari, niti iko drugi iz inostranstva nije javio, barem ne s obavezujućom ponudom.
EU novac i kredit
Računica je jasna — gas iz LNG-a je oko 30 odsto skuplji od ruskog i, kako stvari stoje, kupovaće ga, osim u manjoj količini INA, samo HEP. U protivnom, da se HEP nije javio na konkurs, projekat bi morao da bude proglašen propalim. Neslužbene informacije kažu i to da će HEP s 50 miliona evra ući u investiciju gradnje terminala, „tešku“ ukupno 250 miliona evra, od kojih je EU obezbedila oko sto miliona, a ostalo bi trebalo da se namiri ulaganjem HEP-a i kreditom.
„Do isteka roka za podnošenje ponuda u drugom krugu postupka ugovaranja obavezujućeg zakupa kapaciteta terminala, 20. decembra 2018. godine, LNG Hrvatska primila je ponude za obavezujući zakup kapaciteta terminala u iznosu od 0,52 milijarde kubika gasa. Pored ponuda za obavezujući zakup kapaciteta, pristigle su i uslovne ponude za neobavezujući zakup kapaciteta u iznosu od 0,3 milijarde kubika gasa“, stoji u službenom saopštenju LNG-a Hrvatska.
„Neobavezna mađarska ponuda u pozivu na obavezujuće ponude bi valjda LNG-u Hrvatska trebalo da posluži da projekat ipak proglasi rentabilnim, odnosno da poruči da neku budućnost ipak ima. Moguće je da će još jednom biti objavljen i poziv za obavezujući zakup. HEP je pak državna firma, i poslušno će za državu odraditi i ovaj zadatak. Država će sad forsirati gradnju gasnih elektrana, kako bi se opravdao uvoz LNG-a“, kažu nezvanični izvori, dodajući kako „sve skupa nalikuje na samoubistvo“.
Bez stručne podloge
Energetski stručnjak i nekadašnji direktor Ine Davor Štern rezultate pristiglih ponuda za zakup komentariše rečima da „terminal više nema nikakvog smisla“.
„Zaista me brine ravnodušnost naše politike da ignoriše sve ekonomske pokazatelje, i radi šta joj je volja bez stručne podloge“, kaže Štern, dodajući kako se Hrvatska mora okrenuti istraživanju novih nalazišta gasa na Jadranu i na kopnu.
Interesa za skuplji LNG nema, kaže, jer osim ruskog, u Evropu će dolaziti i azerbejdžanski gas, pa tako i u Hrvatsku.
U Evropi je u pogonu, napominje, desetak LNG terminala, koji rade s malim kapacitetima, a Mađarima, na primer, nije nikakav problem da, ako žele, preko italijanskog terminala kupe nešto LNG-a zbog diversifikacije nabavke, a za to im ne treba hrvatski terminal.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com