Nakon što je hrvatsko Ministarstvo branitelja saopštenjem napalo glumca Radeta Šerbedžiju, on je napisao otvoreno pismo ministru Tomi Medvedu, prenose hrvatski mediji.
Ministarstvo branitelja je 10. novembra u saopštenju napalo proslavljenog glumca zbog njegovih navodnih izjava o Domovinskom ratu.
Nakon hajke koju je pokrenulo Ministarstvo branitelja, u nju su se uključilo i nekoliko desničarskih udruženja, koja su tražila zabranu Šerbedžijinog koncerta u Lisinskom i to zbog „ozbiljnog ugrožavanja sigurnosti prouzrokovane revoltom branitelja“.
Šerbedžija je potom pisao Medvedu preko advokata Čede Prodanovića, u kojem je tvrdio da je „prisiljen da demantuje ono što nikad nije rekao“.
Kako hajka nije prestala ni nakon toga, Šerbedžija se obratio otvorenim pismom Ministarstvu branitelja. Pismo je preneto u celosti.
Šerbedžijino pismo Ministarstvu branitelja
„Povodom javnog obraćanja vašeg Ministarstva medijima Hrvatske o mojim navednim izjavama na pres konferenciji sajma knjiga u Beogradu, a koje ste objavili na osnovu netačnih i proizvoljnih tumačenja onoga što sam ja tamo govorio, dozvolite da vam se ovim putem javno obratim.
Već vam je moj advokat Čedo Prodanović uputio dva pisma i priložio transkript i audio snimak s pres konferencije u Beogradu s ciljem da se demantuju netačni i lažni navodi onoga što sam tamo navodno rekao. Uprkos tim priloženim dokumentima, koji potpuno demantuju moje navodne izjave na osnovu kojih ste me nepravedno optužili, vi do danas niste niti mome advokatu, a ni hrvatskoj javnosti objavili da ste raspolagali netačnim navodima onoga što sam govorio na toj pres konferenciji. Vaša ishitrena i opasna objava o mojim navodnim izjavama koja je preuzeta iz žute štampe jedne strane države izazvala je pravu lavinu ogorčenja u hrvatskim medijima i vi ste me stavili u krajnje neugodnu i opasnu situaciju u kojoj se moram opravdavati za nešto što nisam nikada mislio, rekao, niti učinio.
1975. godine Miroslav Krleža došao je u teatar ITD da vidi moju monodramu „Moj obračun s njima“, koju sam napravio i sastavio od njegovih pesama, proznog dela „Izlet u Rusiju“ i političkih eseja, u kojima se obračunavao s kompleksnim odnosima na Balkanu govoreći o ljudskoj gluposti kao svemirskoj sili nad nama i o pogašenim svetlima u balkanskim krčmama iz kojih nas večno vrebaju mrakovi, primitivizam i krvoprolića. Nakon predstave sedio je u mojoj garderobi i dugo ćutao. Verovatno je, shvatajući što je to mene, tada mladog glumca, toliko uznemiravalo u toj našoj stvarnosti. Zatim mi je rekao rečenicu koje se uvek setim kada se nađem na nišanu nekih ozlojađenih i ratobornih ljudi: „Sviraš ti na violini, mali moj, ali zapamti – tvoj život će biti borba s divljim zverima!“
Nisam tada shvatao proročku dubinu njegovih reči. Ali mi se sada, kada se bližim godinama koje je Krleža u to vreme imao, vraćaju te njegove reči upozorenja a i ćutanje u koje je proveo poslednjih dvadeset godina.
U životu sam izabrao put umetnosti ali se neminovno na ovim našim prostorima mešala politika u moj život. Bio sam od jedan onih umetnika koji je uvek izražavao svoje mišljenje, stavove i reagovao na razne nepravde i probleme s kojima se nosilo društvo u kojem sam živeo.
1971. godine u Hrvatskom narodnom kazalištu održao sam govor u kojem sam branio Miku Tripala i napao birokratski boljševički partijski sistem SK Hrvatske. Zbog toga sam godinama imao ozbiljnih problema s političkim vlastima u Hrvatskoj.
„Kao mladog čoveka intrigirala su me pitanja partijskog jednoumlja“
Kao mladog čoveka intrigirala su me pitanja Golog otoka i Informbiroa, partijskog jednoumlja, jednopartijski sistem, protekcije, veze, nepravde.
Devedesetih godina kada je počelo zveckanje oružjem i razbuktali se nacionalizmi koji su očigledno vodili u krvopoliće, digao sam svoj glas. Na brojnim mirovnim koncertima, tribinama, skupovima i akcijama, često sam bio sa samo šačicama ljudi koji su pokušavali sprečiti užas koji je dolazio. I upravo zbog takvog mog mirotvornog angažmana postao sam trn u oku svim ostrašćenim nacionalistima i ratnim huškačima, i krenula je teška medijska kampanja protiv mene, s izmišljenim pričama, izjavama i tobožnjim mojim stavovima. Sve je kulminiralo kada sam na mirovnom skupu u Sarajevu, gde sam se zatekao zbog promocije moga i Montenovog albuma, uputio poruku svetu i Ujedinjenim nacijama da hitno šalju svoje mirovne snage i da spreče rat koji će inače ovde početi.
U izveštaju zagrebačkog TV Dnevnika pušten je video snimak bez mog govora ali je spiker rekao da je to izgleda zadnji pokušaj Šerbedžije da spašava Jugoslaviju. Beogradski TV Dnevnik je cinično preneo da je izgleda Šerbedžija odabrao stranu… muslimansku.
To je samo jedan primer kako se medijima manipulisalo i kako je glas razuma bio uzaludan. Rezultiralo je time da sam postao dežurni krivac i neprijatelj i jednog i drugog naroda. U Zagrebu pretnje, u Beogradu pretnje i pucanje iz pištolja. Postao sam, kao i moj stari Krleža, dvostruki izdajnik. U Beogradu prodana duša i smeće s jugoslovneskog đubrišta, kako me je titulirala Mira Marković, a u Zagrebu Miloševićevac i četnik. A ja sam bio i ostao sin hrvatskog partizana.
„Moja misija mirenja postala je besmislena“
Moja misija mirenja i sprečavanja rata postala je besmislena, a kako je moje lice bilo i suviše prepoznatljivo i mnoge ljude provociralo, postalo mi je nemoguće živeti u mojoj zemlji i otišao sam.
Usledile su godine rata i stradanja hiljade ljudi. Naravno da poštujem svakoga tko je branio svoj dom, sve istinske heroje i sve stradalnike. Takvih je mnogo i cena rata je zastrašujuća. Medijske spletke i igre oko moga imena su se i posle rata nastavljale, a neke se gotovo planski ponavljaju, obično pre nekih izbora ili političkih skandala, pa se u nedogled ponavljaju laži, na primer o tome da sam u zimu 1991. snimao film u razrušenom Vukovaru. I uzalud moj demanti svih ovih godina.
Pa evo i sada se opet priča ponavlja. Ja uistinu u svome intervjuu na Beogradskom sajmu knjiga nisam ni jednom rečju spomenuo Domovinski rat, hrvatske branitelje, hrvatske generale niti Hag.
Od brojnih medija koji su bili prisutni samo je nekolicina žute štampe iskrivila moje reči. Na osnovu toga Ministarstvo branitelja je nesmotreno i bez provere autentičnosti poslalo saopštenje javnosti u kojem sam ozloglašen.
Na pisanje portala i žute štampe već dugo ne reagujem. Ali smatram da je ovo neodgovoran postupak jedne državne institucije.
Ja čitav svoj život u teškim vremenima u kojima smo živeli i kroz koja još uvek prolazimo želim spajati ljude i nadam se da ćemo jednoga dana izaći iz krugova nasilja i stradanja u koja nas je naša istorija utopila. To neke iritira ali uveren sam da Hrvatska ide prema građenju jednog slobodnog i demokratskog društva u kojem će neke nove generacije srećnije rasti.
Što se mene tiče, uprkos svemu, izgradio sam nekoliko karijera s kojima sam zadovoljan, stekao prijatelje na koje sam ponosan, a publika koja me je kroz sve ove godine pratila zna da nema potrebe da Ministarstvo branitelja ikoga brani od mene.
I umesto da se Ministarstvo obračunava sa mnom, korisnije bi bilo da sve svoje kapacitete usmeri na brojne probleme branitelja i hrvatskog naroda. I da svi zajedno gradimo ovde jedan bolji i srećniji život.
Poštovanje,
Rade Šerbedžija“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com