LJUBLJANA – Slovenija tokom svog predsedavanja EU u drugoj polovini godine predviđa da kao domaćin ugosti Samit EU-Zapadni Balkan, ali koordinacija Brisela i Ljubljane još je u toku, a termini neusklađeni, objavilo je danas ljubljansko „Delo“.
Prema planu slovenačke vlade, dan pre Samita EU-Zapadni Balkan, Slovenija bi trebalo da bude domaćin i neformalnog Samita čelnika zemalja članica, posvećenog otpornosti Unije na krizu.
Međutim, realizacija ova dva događaja „još je u vazduhu“, a sporan je i termin – sredina septembra – koji je predložila vlada premijera Janeza Janše, piše slovenački list, pozivajući se na nezvanične izvore u Briselu.
Teškoće u dogovoru za te sastanke „uživo“ u Sloveniji ne izaziva samo „nepredvidljiva epidemiološka slika“, pa Brisel još nije dao zeleno svetlo Sloveniji za pripremu ta dva sastanka na vrhu, prenosi Hina navode slovenačkog lista.
Septembarskom terminu u Briselu nisu naklonjeni, i kao drugi mogući navode novembar, ali ni to još nije potvrđeno.
Prema nezvaničnim izvorima, zapleti su povezani i sa sadržajnim naglascima sastanaka, o čemu se treba uskladiti s kabinetima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Saveta EU Šarla Mišela.
Što se tiče Samita EU-Zapadni Balkan, u Briselu nezvanično ocenjuju da bi pravi trenutak za to možda bio kraj godine, tek kad se u pogledu proširenja EU na Balkan „bude imalo šta da pokaže“, što sada nije slučaj, navodi „Delo.
Osim toga, ovog leta bi mogla biti održana konferencija za Zapadni Balkan u okviru Berlinskog procesa, pa ne bi bilo svrsishodno da ti skupovi vremenski budu odmah jedan iza drugog.
Proces proširenja obeležen je, kako dodaje ljubljanski dnevnik, bugarskom blokadom Severne Makedonije i zastojem Srbije u otvaranju pregovaračkih poglavlja, pa, prema nezvaničnim izvorima, Samit EU-Zapadni Balkan treba pripremiti „temeljno i strukturirano“.
To znači da bi se morala pojačati diplomatska nastojanja za kraj bugarske blokade Skoplja.
Tako bi se s međuvladinom konferencijom mogli otpočeti pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom jer se takve odluke ne donose na neformalnim samitima, navodi „Delo“.
Tek nakon toga EU bi mogla da donese deklaraciju s pozitivnim porukama u pogledu proširenja i najavi veće investicije u balkanskom regionu, navodi slovenački list.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com