Svoju, pre nekoliko godina obznanjenu nameru da prekopaju između 12 000 i 13 000 grobova, mahom pravoslavnih, na sedam sarajevskih grobalja, vlasti kantona Sarajevo realizovaće nakon što bude usvojen zakon koji tako nešto omogućava.
Usvajanje zakona, kako prenose mediji, očekuje se uskoro. Ako vlasti sarajevskog kantona učine tako što i ako nestane 13 000 srpskih grobova sa sarajevskih grobalja, nestaće i poslednje svedočanstvo da su Sarajevo naseljavali i Srbi. Prema poslednjem predratnom popisu stanovnika, u Sarajevu je živelo oko 150 000 Srba.
Lako je prozreti nameru o posmrtnom genocidu protiv Srba
U planu da se prekopa 13 000 srpskih grobova, prema rečima banjalučkog analitičara Anđelka Kozomare, nije problem prozreti zlu nameru za izvršavanje posmrtnog genocida nad Srbima u Sarajevu.
„Bošnjaci svoju nacionalnu politiku planiraju dugoročno i njihova strategija je da efekti sadašnje politike budu vidljivi i najefektniji za nekoliko decenija. Nakon što su, tokom rata istrebili Srbe iz Sarajeva, odugovlačili su, razvlačili i podmetali su istrage o zločinima nad Srbima u Sarajevu. Prikrivali su logore koji su bili najstrašniji u BiH“, komentariše Kozomara.
Naš sagovornik napominje da su sve što govori nedavno priznali i međunarodni eksperti Crvenog krsta, koji su tokom rata boravili u Sarajevu.
„Sve su uspeli da zataškaju, svu istinu o ratu u BiH i sada im je potrebno da prikažu novim generacijama da Srbi uopšte nisu živeli u Sarajevu, a to je najefektnije ako počiste njihova groblja, ako unište sve pokazatelje da su Srbi vekovima živeli u Sarajevu, da su tu sahranjivani i da imaju spomen obeležja“, kaže Kozomara.
Sprovođenje plana počelo pre tri godine
Nameru da prekopaju srpske grobove, vlasti sarajevskog kantona obznanile su još pre tri godine, kada su na nekoliko hiljada nadgrobnih spomenika na groblju Bare, osvanule nalepnice sa pozivom porodicama da se jave preduzeću „Pokop“, koje upravlja sarajevskim grobljima.
Tada je, prema tvrdnjama portparola „Pokopa“ Najde Vranić Beširević, nalepnice stavljene na osnovu odluke Skupštine grada Sarajeva iz 2010, prema kojoj je definisano da se „grobno mesto ili grobnica mogu prekopati po isteku deset godina od dana sahrane, u slučaju da nisu održavani ili se za njih ne plaća naknada“, koja godišnje iznosi oko 400 evra.
Beširevićeva je za beogradsku „Politiku“ izjavila da u međuvremenu nije prekopan ni jedan grob, kao i da nalepnice od pre tri godine nemaju veze sa neplaćanjem, već sa prikupljanjem podataka za delimično uništenu arhivu „Pokopa“.
Međutim, i dalje ostaje otvoreno pitanje kako će se sprovoditi najavljeni zakon, koji „Pokopu“ daje mogućnost da uništi jedina svedočanstva o postojanju Srba u Sarajevu tokom vekova.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com