Rat rečima, lažima i dezinformacijama, kroz pojačanu informacionu borbu za istinu između Rusije i Zapada oko Ukrajine u uslovima jednog neuređenog internet prostora kakav imamo u Makedoniji i regionu, čini države poroznim od manipulativnih sadržaja koji dospevaju do građana.
Brzina kojom se današnje dezinformacije šire digitalnim platformama i onlajn medijima je zabrinjavajuća, a institucije, nažalost, nemaju kapacitet da se izbore sa ovim problemom jer je složen i težak.
Zato je potrebno više kampanja za medijsku pismenost, veća međuinstitucionalna saradnja u pravcu iskorenjivanja ove pojave u društvu, ali i veće uključivanje građana u razvijanje digitalnih veština i kritičkih procena šta je istina, a šta laž.Ovo je, između ostalog, naglasio profesor i analitičar Sead Džigal gostujući u emisiji „Utrinski pečat”.
Prema Džigalu, situacija sa dezinformacijama i propagandom u zemlji ukazuje na to da je određeni deo medija u zemlji podložan dezinformacijama.U razgovoru se osvrnuo i na manipulativne sadržaje političke prirode i video snimke o ratu u Ukrajini koji se objavljuju na Tik Toku.
Makedonija nema kapacitet da se nosi sa dezinformacijama.Ali ako dođe do zabrane društvene mreže Tik Tok posle dešavanja u susednoj Srbiji i najava domaćih vlasti za strožije regulisanje iste, pitam da li će to rešiti uzroke problema?Naravno da ne.Jer govorimo o jednoj novoj digitalnoj generaciji koja je odrasla uz internet i mladi su veoma vešti.Drugim rečima, ako im oduzmete jedan kanal komunikacije u ovom slučaju Tik Tok, oni će migrirati, preći će na Instagram, Vatsap, Fejsbuk i koristiti sadržaje postavljene na tim društvenim mrežama.Želim da istaknem da ovo nije rešenje.Rešenje bi možda trebalo da bude malo dublje i rigoroznije i da se odnosi na ukidanje aplikacije ili softvera koji može da ugrozi korisnike, ali iskustvo sa druge strane govori da je veoma teško bilo šta regulisati na internetu.Jedno je da vi zatvorite TV stanicu ili radio stanicu, drugo je da zabranite društvenu mrežu na internetu gde u isto vreme se pojavljuju mnoge druge iste vrste – objašnjava Džigal.
Komunikolog ističe da iako je pandemija Kovid-19 okončana, infodemija nažalost još traje.
-Ne postoje brza rešenja za borbu protiv dezinformacija.Kao što smo videli, pandemija je završena.Na početku, SZO je govorila o fenomenu infodemije.Ta borba sa virusom informacija, štetni efekti istih koji su se tada plasirali bili su i još uvek su štetni i veoma složeni.To je zato što se odvijaju preko interneta i preko personalizovanih mreža itd.Ono što je pozitivno u vezi sa ovim pitanjem jeste to što svetska iskustva govore da se štetnost društvenih mreža zapravo može smanjiti, što je za pozdravljanje – rezimira Džigal.
Profesor Džigal objašnjava da populaciju, ali i pojedince, treba edukovati u pravcu prepoznavanja i ranog otkrivanja ovih pomalo konspirativnih sadržaja na internetu.Zbog toga je, prema njegovim rečima, neophodno raditi na razvoju digitalnih veština kod građana, posebno kod mladih.
– Gledajući iz ličnog ugla, kao roditelj, profesor, edukator i sl. moramo biti lični akteri u ovoj priči suočavanja sa neistinama. Jednostavno, kako smo se protiv virusa borili i pojedinačno i grupno, ali i kolektivno, trebalo bi da se borimo i sa ovim savremenim izazovima koji utiču na zdravlje građana. Institucije treba da doprinesu svojim aktivnostima, ovde govorim o povećanju tzv. digitalne higijene, sajber bezbednosti, verifikaciji i filtriranju informacija. Istovremeno, kaže se da je u borbi protiv dezinformacija veoma važan i odgovor na njih.Dakle, ako imamo pravovremenu reakciju institucija plasiranjem stvarnih i proverenih informacija građanima o nekom problemu, smanjiće se mogućnost da društvo bude laka meta neistina i njihovih posledica.Ali, nažalost, domaće institucije različito intervenišu i regulišu ove pojave.Nekada su aktivniji, ali ponekad nisu.Sve zavisi od toga da li se radi o važnom političkom pitanju koje se njih tiče ili ne – zaključuje Džigal i dodaje da je to poražavajuće za našu zemlju.
U emisiji je profesor Džigal govorio i o tome gde je ruski deo priče sa dezinformacijama u regionu, šta znači tzv.„doktrina Gerasimova“, internet ratovanje, njegove posledice, problemi sa kojima se zemlja suočava u kreiranju javnog mnjenja i drugo.
– Nema sumnje da je proces digitalne transformacije donekle završio tamo gde su mediji pokušali da pronađu svoje korisnike kao neku vrstu poslovnih modela, gde su društva vrednovala negativne i pozitivne aspekte slobodnog interneta.Sada je vreme kada se sagledavaju negativne posledice interneta.Nažalost, domaće institucije o tome ćute.Nisu dovoljno aktivni i građani i ne mogu da shvate koliko to zapravo može biti opasno za društvo.Videli smo tragedije iz komšiluka i odjednom smo shvatili koliko to zapravo može biti štetno kroz povećanje nasilja, agresije među mladima posebno u periodu njihovog razvoja.Iako se sada vidi da se svi trudimo da nešto uradimo, da nešto pametno improvizujemo, ipak je potreban društveno koordinisan sektor aktivnosti kojim bi institucije morale da pokažu liderstvo u suočavanju sa ovim problemom, a ne pasivnost – dodaje Džigal
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com