Na gotovo pustom graničnom prelazu Horgoš 2, tik uz samu ogradu, sede Sirijac Naser Muhamed i njegov ranjeni prijatelj, kojeg je upoznao u Turskoj, na dugom putu do Berlina.
Okruženi gomilom smeća koje je ostalo nakon što se stotine njihovih saputnika preselilo na susedni granični prelaz Horgoš 1, dok, preko žice gledaju u oči mađarskim policajcima, ova dva momka ne gube nadu da će im isti ti ljudi otvoriti kapiju i omogućiti da ostvare svoju životnu želju.
„Ovog čoveka sam sreo u Turskoj, u jednom kafiću, nakon što sam izbegao iz svoje zemlje“, priča Tanjugovom izveštaču Sirijac Naser Muhamed.
„Počeli smo da pričamo šta nam se desilo. On mi je rekao da ima jedan veliki problem. Ranjen je“, priča Naser, dok prijatelj pokazuje svoje obe noge.
U njihovoj blizini nalaze se kolica za malter u kojima Sirijac vozi prijatelja do Berlina.
Naser objašnjava da drug ima lekara, koji ga čeka u Berlinu s kojim se čuo preko Skajpa.
„Rekao mu je samo da dođe u Nemačku i biće mu bolje“, priča Sirijac umesto prijatelja koji ne govori dobro engleski jezik.
Upravo u tom kafiću u Turskoj, podseća, pao je dil – da idu zajedno u Nemačku. Prešli su Grčku, Makedoniju i Srbiju.
Ranjeni dečko se samo na trenutak ubacuje u razgovor i to kratko: „Ljudi u Srbiji i Makedoniji su veoma dobri, policija je dobra prema nama“.Na pitanje šta će raditi sada kada je granica zatvorena, odgovaraju – čekaćemo ovde.
„Dok ne otvore vrata čekamo, jedan dan, dva dana, tri meseca… Ja sam ovde i ovaj čovek, ja nemam problem. Moj problem je ovaj čovek“, rekao je on pokazujući rukom na svog prijatelja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com