Crna Gora bira predsednika, a građani će moći da biraju između sedam kandidata, među kojima je ponovo i Milo Đukanović, ali i jedna žena, prvi put u istoriji Crne Gore, kandidatkinja opozicione SDP Draginja Vuksanović. Do 13 časova na birališta je izašlo 32,8 odsto glasača, saopštio je CEMI.
Pravo da vam kažem… Šta građani opozicionih Berana očekuju od izbora
Centar za monitoring, Centar za demokratsku tranziciju i građanski pokret URA koji prate regularnost predsedničkih izbora već su zabeležili brojne nepravilnosti.
Građanski pokret URA saopštio je da se u Bijelom Polju u blizini biračkog mjesta „Hala sportova Nikoljac“, nalazi paralelni izborni štab DPS-a u kojem se, kako tvrde, dijeli novac građanima koji izlaze na glasanje.
Centar za monitoring saopštava da se na biračkom mestu broj 14 u Podgorici glasači ne potpisuju u štampani izvod iz biračkog spiska, što je suprotno članu 68 b Zakona o izboru odbornika i poslanika.
Istovremeno, na biračkom mestu 71 u Baru se nalazi 817 glasačkih listića, a u birački spisak upisano je 819 birača. Glasanje se odvija uz saglasnost svih članova biračkog odbora.
U Budvi je na biračkom mestu 8 glasanje počelo sa 55 minuta zakašnjenja, zbog tehničkih problema sa kamerama.
Nakon intervencije CDT-a udaljeni su partijski aktivisti koji su vodili evidenciju o biračima u blizini biračkih mesta u Rožajama.
U Nikšiću na biračkom mjestu 138 birač je zaokružio kandidata na stolu biračkog odbora, a listić nije proglašen nevažećim, već je ubačen u glasačku kutiju, objavio je CeMI.
Posmatrači CeMI-ja su zabeležili tri slučaja povrede tajnosti glasanja.
„Naime, birači su istovremeno glasali unutar istog paravana, čime su grupo prekršili propisana pravila izbornog procesa“, navode iz CeMI-ja.
CDT je saopštio da u Rožajama, preko puta biračkog mesta u OŠ „Mustafa Pećanin“ iz prostorija Bošnjačke stranke aktivisti sa prozora vode evidenciju o biračima koji glasaju.
Takođe, na biračkom mestu u OŠ „Jugoslavija“ u Baru, zbog nefunkcionisanja elektronskog sistema identifikacije birača, pristupilo se vizuelnoj identifikaciji, saopšteno je iz CeMI-ja.
Iz CeMI-ja je saopšteno da su u Herceg Novom na biračkom mesto 16 Igalo članovi biračkog odbora (BO) naglas čitali imena glasača i da isečak iz aparata za elektronsku identifikaciju birača potpisuje samo predsednik BO (ne i član BO), čime se grubo krši tajnost glasanja.
Nepravilnosti na glasanju možete pratiti OVDE.
Crna Gora pred izbore: Zašto Milu ne odgovara velika izlaznost
U trci za predsednika sedam kandidata
Prvi na listi je kandidat Prave Crne Gore Marko Milačić, a slede kandidat Demokratskog fronta i još nekih opozicionih stranaka Mladen Bojanić, kandidat Stranke pravde i pomirenja Hazbija Kalač, Vasilije Miličković i predstavnik Srpske koalicije Dobrilo Dedeić.
Šesti i sedmi su Vuksanovićeva i Đukanović.
Uprkos najavama da će se povući iz politike, što je izgovarao u nekoliko navrata, ako bude izabran Đukanović će se drugi put naći na funkciji predsednika Crne Gore.
Đukanović je, inače, u šest mandata bio premijer.
Đukanovića su podržale Bošnjačka stranka i sve albanske stranke u Crnoj Gori, a podrška i pozivi Albancima da glasaju za kandidata DPS-a došla je od kosovskog premijera Ramuša Haradinaja i njegovog zamenika Envera Hoddžaja, kao i od predsednika i premijera Albanije, Iljira Mete i Edija Rame.
S druge strane, crnogorska opozicija je duboko podeljena, a ni nakon dugih pregovora nije uspela da se ujedini oko jednog predsedničkog kandidata.
Činjenicu da Đukanović ima čak šest protivkandidata, deo analitičara tumači kao dogovor da se razbijanjem glasova onemogući još jedna pobeda Đukanovića, ali ima i opreznijih koji misle da se na taj način opozicija unapred predala.
Suprotno očekivanju, izborna kampanja je bila nikad kraća i bez euforije, u političkom smislu nije odudarala od onog što se inače čuje na političkoj sceni, a nisu izostali ni događaji iz „crne hronike“, paljenje automobila, bombaški napadi i dvostruko ubistvo usred dana u centru Podgorice, čega, takođe, ima i van kampanje, mada ne u tako „zgusnutom rasporedu“.
Očekivano, u kampanji su svi isticali da će im prioriteti biti pre svega povećanje standarda i bolji život građana, veća bezbednost u državi, dok su se najveće razlike pokazali u spoljnopolitičkim stavovima.
Biračka mesta biće otvorena do 20 sati, a glasačko pravo u Crnoj Gori ima 532.599 građana.
Građani će moći da glasaju na 1.214 biračkih mesta.
To su sedmi predsednički izbori od uvođenja višestranačja i trećih od proglašenja nezavisnosti.
(Tanjug, Vijesti)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com