Ustav Albanije kaže da sva prava Albanaca treba da brani država Albanija, rekao je za Sputnjik Jonuz Musliju, predsednik nacionalnog saveta Albanaca, povodom dolaska albanskog predsednika na jug Srbije.
Posle takozvane „tiranske platforme“ Edija Rame, namenjene makedonskim Albancima, i ratnog pokliča Hašima Tačija, upućenog njima „da ne popuštaju“ albanska „ofanziva“ stiže i na jug Srbije i to u vidu posete Bujara Nišanija, predsednika Albanije koji 7. marta namerava da poseti jug Srbije, tačnije, Bujanovac i Preševo. Ovo je prva poseta albanskog šefa države Srbiji posle 69 godina. Prethodni predsednik Albanije u Srbiji je bio 1948. godine, kad je u našoj zemlji bio Enver Hodža.
Da li je poseta Nišanija jugu Srbije samo deo diplomatske ofanzive Albanaca i može li se posle njegovog dolaska očekivati i neka nova „tiranska platforma“ za našu zemlju, slična onoj u režiji Rame u Makedoniji?
Predsednik nacionalnog saveta Albanaca Jonuz Musliju za Sputnjik je potvrdio da predsednik Albanije dolazi u posetu Albancima sa juga Srbije, kao i da će imati niz susreta sa albanskim predstavnicima, ali ne i sa zvaničnim Beogradom. Musliju kaže da je cilj ove posete da se predsednik Albanije lično upozna sa položajem i statusom Albanca na jugu Srbije.
„On dolazi da poseti Albance. Jer Ustav Albanije kaže da sva prava Albanaca treba da brani država Albanija“, rekao je Musliju za Sputnjik. Upitan da pojasni šta to tačno znači, Musliju je dodao da se to odnosi na diskriminaciju i položaj Albanaca u Preševskoj dolini i „toliko muka i nepravednosti prema Albancima. Nišani je o svemu upoznat. Ali hoće i sâm da opipa situaciju — da li se poštuju naši simboli, kako i iz čega uče naša deca, da li postoji sloboda kretanja i sva prava“, napominje Musliju.
Osim ovih pitanja, naš sagovornik kaže da će sa albanskim predsednikom takođe razgovarati opširnije i o Asocijaciji albanskih opština usvojenoj kao pandan još neformiranoj Zajednici srpskih opština na Kosovu. Da li će se usvojiti i nekakva zajednička platforma po uzoru na „tiransku“ posle Nišanijeve posete jugu Srbije Musliju kaže:
„Za sada je ovo samo poseta tokom koje će se sresti sa svim političkim liderima Albanca u Preševskoj dolini i tu ćemo razgovarati o svemu. O Asocijaciji koju smo usvojili još 2015. Mi čekamo reciprocitet u odnosu na Kosovo i ZSO i tu ni Evropa ne može da se ponaša drugačije prema Albancima nego prema Srbima na Kosovu. Treba poštovati zakon EU“, mišljenja je naš sagovornik.
Tokom posete jugu Srbije Nišani će obići i Bujanovac i Preševo, posetiće i školu u Velikom Trnovu, a Musliju kaže da poseta albanskog predsednika neće ni na koji način povećati tenziju, jer cilj posete je da „privole“ Albaniju da više ulaže u privredne i kulturne projekte koji su za lokalne Albance preko potrebni.
Musliju kaže da je ova poseta značajna i po tome jer znači da je došlo vreme da problemi Albanaca iz Preševske doline dođu u prvi plan i za državu Albaniju.
Politikolog Stefan Surlić saglasan je da je na delu jedna vrsta albanske ofanzive koja se ne očitava više tradicionalno samo na Kosovu već i u Makedoniji i sada i na jugu Srbije.
„Ne bih mogao da kažem da je na jugu Srbije situacija slična kao u Makedoniji jer kod nas, na sreću, sadašnji politički sistem funkcioniše sa značajnom manjinom Albanaca koji nisu u mogućnosti da ucenjuju Vladu kao što to čine Albanci u Makedoniji. Ovde oni nisu u takvoj poziciji, ali ono što najčešće jeste predmet ucene je da kada god Srbi traže neka posebna prava u vidu formiranja ZSO ili posebnog statusa severa Kosova, onda Albanci iz Prištine i Tirane aktiviraju jug Srbije“, navodi Surlić.
On napominje da se to može čitati kao vrsta pritiska pred najavljeni konačan dogovor o normalizaciji odnosa, to jest, o primeni Briselskog sporazuma koji se bazira na formiranju ZSO. Naš sagovornik kaže da čim se ova tema stavi na dnevni red i Priština i Tirana potežu pitanje Preševske doline i prava Albanaca na jugu Srbije.
Surilić kaže da se veoma retko dešava da predsednik jedne države poseti samo nacionalnu manjinu kojoj pripada a ne i da se sastane sa nekim od zvaničnika te iste države. U tom kontekstu, s obzirom da albanski predsednik neće imati susret se srpskim državnicima, naš sagovornik kaže:
„To nije uobičajena praksa, posebno što je ovo prva poseta tog ranga posle toliko godina. To onda zaista jeste jasna poruka de ne postoji želja za razgovorom i dogovorom u slučaju albanske manjine i njihovog statusa u Srbiji. To je onda jedna poruka, koja govori da Tirana želi da bude ujedinitelj svih Albanaca na Balkanu, a da opet ne brine o odnosima sa državama u kojima žive upravo Albanci“, rezimira on.
Opštinske vlasti su počele pripreme za doček albanskog predsednika pošto je dobijena potvrda državnih organa Srbije, preko Ambasade Albanije u Beogradu, da je poseta odobrena. Od visokih zvaničnika Albanije, opštine na jugu Srbije u kojima živi albansko stanovništvo do sada je posetio albanski premijer Edi Rama u novembru 2014. godine, kada je u okviru posete Srbiji posetio i Preševo.
Opštinu Bujanovac posetio je u martu 2010. godine tadašnji potpredsednik Vlade Albanije i ministar inostranih poslova Iljir Meta, kada je zajedno sa tadašnjim predsednikom Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu Milanom Markovićem razgovarao sa lokalnim albanskim liderima.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com