Jedino što srpski narod u Hrvatskoj može da očekuje posle lokalnih izbora je da i dalje bude žrtva političkih obračuna. Mostov ministar unutrašnjih poslova izbrisao je između 15.000 i 20.000 Srba iz biračkih spiskova.
Ostalo je svega još nekoliko dana do lokalnih izbora u Hrvatskoj, koji će se održati 21. maja. Za najviše telo regionalnog odlučivanja, županijsku skupštinu, kandidovano je ukupno 7.514 kandidata za mesta u 21 županijskoj i skupštini grada Zagreba.
Od ukupnog broja kandidovanih, Srba je tek 450. Za Srbe, najporaznije stanje je u Krapinsko-zagorskoj, Međumurskoj i Dubrovačko-neretvanskoj županiji, gde kandidate uopšte nemaju, dok najviše srpskih kandidata ima u Ličko-senjskoj županiji — 44 od 155.
U Šibensko-kninskoj županiji kandiduje se 45 Srba od 328 kandidata, dok u Vukovarsko-sremskoj broj srpskih kandidata iznosi 50 od 246.
Zoran Kojić, predsednik Srpske narodne stranke iz Vukovara, kaže da je u slučaju njegove Vukovarsko-sremske županije situacija jasna. Srbi u toj županiji mogu da računaju, kaže, na to da će imati vlast u opštinama Trpinji, Negoslavcima, Borovu, Markušici. Takođe, zakonom je Srbima zagarantovano da će imati zamenika gradonačelnika Vukovara i kvotu od sedam odbornika u vukovarskoj skupštini.
Zahvaljujući Zakonu o prebivalištu, prema čijim odredbama pravo glasa na lokalnim izborima imaju samo one osobe koje žive na teritoriji opštine na kojoj su prijavljene, broj Srba u Hrvatskoj je bitno smanjen na predstojećim izborima, a krajnji cilj je, prema Kojićevim rečima — smanjivanje broja Srba u Hrvatskoj na popisu koji treba da se održi 2021.
Nešto slično tvrdi i novinar nedeljnika „Novosti“ Saša Kosanović, ali on u brisanju Srba iz biračkih spiskova naglašava ulogu Mosta, stranke koja je donedavno bila koalicioni partner HDZ u vladi Andreja Plenkovića.
Iako srpski zastupnici u Saboru podržavaju Plenkovićevu vladu, ta ista vlada potrudila se da Srbi na lokalne izbore izađu u što manjem broju. Dve trećine Srba izbrisano je iz biračkih spiskova za vreme vlasti SDP, ali tada, kaže Kosanović, zbog toga nije bilo nikakvih problema, jer tada se radilo o ljudima koji zaista i ne žive u Hrvatskoj.
U poslednjih pola godine između 15.000 i 20.000 Srba izbrisano je iz biračkih spiskova. Prema odredbama Zakona o prebivalištu, svako ko u Hrvatskoj živi tri meseca ne može da bude obrisan sa spiska.
Međutim, Kosanović kaže da je policija zloupotrebljavala ovlašćenja i iz biračkih spiskova brisala ljude koje nije zatekla kod kuće u trenutku kada su došli da provere da li ljudi prijavljeni na nekoj adresi i žive tu.
Redakcija „Novosti“ zatrpana je, kaže Kosanović, žalbama Srba koje policija nije zatekla kod kuće u trenutku provere. Ljudi su bili u poljima, u poseti kod dece ili negde drugde. Jednostavnim konstatovanjem da nisu tu, policija ih je brisala iz biračkih spiskova.
Srbi su prvorazredna tema u Hrvatskoj, i to je jedino što mogu da očekuju posle izbora, što je za njih jako loše jer postaju sredstvo političkih obračuna. Desni deo HDZ, predvođen sada već bivšim članom te stranke Zlatkom Hasanbegovićem, jasno je stavio do znanja premijeru Plenkoviću da ga neće podržavati ukoliko bude ulazio u koaliciju sa Srbima.
Politički prvaci Mosta, stranke koja je do juče bila deo vlade, krstare Dalmacijom i govore kako su oni „izvorni“ HDZ jer neće u koaliciju sa Srbima, kaže Kosanović. To je katastrofalno za srpski narod u Hrvatskoj, zaključuje sagovornik, prenosi Sputnjik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com