Građani Makedonije 30. septembra na referendumu glasaju o promeni imena države. Makedonske vlasti opsežnom kampanjom koja se sprovodi širom zemlje čine sve kako bi ishod referenduma bio pozitivan, a podršku im daju brojni zvaničnici sa Zapada koji su se ovih dana našli u Skoplju.
Referendumu na kom će građani odgovoriti na pitanje „Da li ste za članstvo u NATO-u i EU, uz prihvatanje sporazuma između Makedonija i Grčke?“, prethodilo je sklapanje sporazuma između Skoplja i Atine, prema kojem bi bivša jugoslovenska republika, između ostalog, trebalo da promeni ime u Severna Makedonija.
Ovaj sporazum je, prema rečima istoričara dr Čedomira Antića, imperijalan i duboko nepošten prema Makedoncima.
Makedonija je danas, objašnjava Antić, nakon što je izašla u susret svim zahtevima EU i NATO-a, zemlja koja se može nazvati „bolesnikom Balkana“, odnosno „bolesnikom Evrope“, kao što su Osmansko carstvo nekada zvali „bolesnik sa Bosfora“.
„Naime, Makedonija je, uprkos tome što je izbegla rat i u svim situacijama poslušala Zapad, u situaciji da joj Grčka, njen južni sused, osporava ime, njen albanski sused joj suštinski osporava nacionalno i državno jedinstvo, njen bugarski sused joj osporava jezik i crkvu, a Srbija zahteva da pitanje crkve bude rešeno u skladu sa kanonskim pravilima. Dakle, ova prepreka sa imenom je simbolična, a pitanje je šta će biti sa Makedonijom u budućnosti, jer posle ovog referenduma sledi ustavna reforma, a ustavne promene mogu da daju samo veća prava Albancima. Makedonija ima duboku potrebu za afirmacijom i oni duboko veruju da će, ako uđu u EU i NATO, država biti afirmisana, da se neće raspasti. Međutim, put ka tome je dalek i ne vidim mogućnost da prevaziđu prepreke koje imaju“, rekao je Antić u emisiji „Sputnjik intervju“.
Kako je naveo, Makedonci sada treba da prihvate da će njihov jezik i istorija biti severnomakedonski.
„Bliži sam uverenju da će referendum biti uspešan, odnosno da će biti namešten. Izvesno je da se ka tome ide, pritisci su veliki iz EU i SAD, i to je početak jedne makedonske kalvarije, jer se pokazalo da balkanske zemlje imaju slabe saveznike. Međutim, postoje i slabiji od slabijih, a u ovom trenutku makedonska ideja ima takve saveznike, slabije od slabijih. Najveća opasnost za Makedoniju potiče od velikoalbanskih ideja. Problem je kada jednoj naciji date toliko podrške kao što je dato Albancima, jer oni mogu da ugroze druge narode. Biće napravljena jedna hipertrofirana država, a to samo jedinstvo balkanskih naroda može da spreči. Međutim, mi nemamo taj impuls, ni iz Srbije, ni iz Makedonije“, ocenjuje Antić.
Da sporazum sa Grčkom, kome građani na predstojećem referendumu treba da daju dodatni legitimitet, ne ide naruku Makedoncima, smatra i profesor Skopskog univerziteta Aleksandar Daštevski.
„Makedonska strana ima preko dvadeset uslova koje treba da ispuni, dok grčka strana ima samo jedan — da ne blokira Makedoniju u evropskim i evroatlantskim integracijama. Vrlo je neprijatno za građane Makedonije to što treba da promene identitet, istoriju i kulturu u Republici, a to takođe može da bude zamka za dalji tok ulaska u EU. Iako je u referendumskom pitanju naglašen ulazak u NATO i EU, Makedonija zapravo još nije ni počela pregovore za ulazak u Uniju, koji bi trajali najmanje 12 godina. Iako je ovih dana u Skoplju prava plejada vrhunskih političara iz SAD i EU, niko nije pomenuo da će Makedonija dobiti datum za pregovore“, napominje Daštevski.
On veruje da će makedonskim vlastima biti teško da animiraju dovoljno građana da oni izađu na glasanje.
„Izlaznost od preko 50 odsto se u Makedoniji teško ostvaruje, a cenzus od 903.000 građana je veliki. Pritom, znamo da ima puno ljudi koji rade u inostranstvu, pogotovo Albanaca, koji su godinama tamo i nisu se ni prijavili za glasanje i zato je ova kampanja tako intenzivna. Sa druge strane, jasno je da su u Makedoniji prisutni i jaki zapadni interesi, jer kako drugačije objasniti ovoliko prisustvo u Skoplju zvaničnika EU i NATO-a, kojima je Makedonija odjednom postala toliko važna“, zaključuje Daštevski u emisiji „Sputnjik intervju“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com