BiH je zajednica triju naroda koji žive u dva entiteta, ophrvana brojnim problemima. Kako te probleme prevazići i kako da BiH postane samoodrživa državna tvorevina?
Ni posle nedavno održanih opštih izbora u Bosni i Hercegovini (BiH), ne vidi se perspektiva za razrešenje institucionalne krize koja ovu zemlju potresa dugi niz godina. Štaviše, čini se da je ona izborom Željka Komšića za predstavnika Hrvata u Predsedništvu BiH samo produbljena.
Sva druga pitanja koja more ovu zemlju i dalje su na dnevnom redu, bez izgleda da budu rešena u dogledno vreme. BiH je isto onoliko stabilna kao i pre nešto više od dvadeset godina, kada je izašla iz trogodišnjeg građanskog rata.
Izbor Željka Komšića, koji je na mesto člana Predsedništva došao zahvaljujući bošnjačkim glasovima, čini se da je samo produbio krizu.
Sa druge strane, međunarodna zajednica, ali i bošnjačka strana, krizno žarište vide u Republici Srpskoj i Miloradu Dodiku. Dodik sa svoje strane poručuje da će se zalagati za izgradnju, kako kaže, moguće BiH, za razliku od ove sadašnje, koju smatra nemogućom.
Dodik je, zapravo, postavio pitanje svih pitanja — kako od Bosne i Hercegovine načiniti samoodrživu državnu tvorevinu, koja neće zavisiti od volje visokih predstavnika i u kojoj će se poštovati volja svih konstitutivnih naroda i građana BiH?
Istoričar, predsednik Naprednog kluba i jedan od autora knjige „Istorija Republike Srpske“ Čedomir Antić podseća da je na izbore pre četiri godine Dodikov SNSD izašao sa, kako kaže, zadivljujuće jasnim programom, koji je podrazumevao nekoliko referenduma.
Program pod nazivom „Republika Srpska 2018“ podrazumevao je referendum o praznicima, o pravosuđu, o vraćanju ovlašćenja entitetima, a sve bi se završilo referendumom o konfederalizaciji BiH.
„Ideja je bila da te male države u EU uđu odvojeno, ali sa prilično ujednačenim zakonodavstvima i sa slobodnim kretanjem ljudi, roba i kapitala, istim državljanstvom i tako dalje. Od tog vremena Dodik se suočavao sa raznim problemima, sada više to ne pominje, ali pretpostavljam da je to ideja“, kaže Antić.
Delimično zbog toga što je vođa srpskog nacionalnog pokreta izabran u Predsedništvo, delimično zato što je izborom Komšića ponovljena situacija iz 2006. i 2010, a delimično i zato što već desetak godina traje blokada pojedinih organa federacije BiH, Antić očekuje da Dodik predloži neku varijaciju agende obznanjene 2014.
Gledano iz ugla bosanskohercegovačkih Hrvata, moguća BiH je ona država u kojoj će biti poštovana temeljna načela njenog ustava, kaže Milan Sitarski sa Instituta za društvenopolitička istraživanja iz Mostara.
„Mora se poštovati konstitutivnost sva tri naroda u BiH, pošto oni dele suverenitet sa svim građanima. Niko se ne trudi niti se zalaže za ukidanje suvereniteta građana oličenog u nekim državnim organima, ali se konstitutivnost naroda mora poštovati u onim organima koji su upravo namenjeni predstavljanju konstitutivnih naroda“, smatra Sitarski.
Ako se poštuje princip da konstitutivni narodi budu predstavljeni na legitiman način, takva BiH biće prihvatljiva i za bosanskohercegovačke Hrvate.
Sitarski naglašava da će hrvatski predstavnici, koji su izabrani u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH, insistirati da u centru svih pregovora oko formiranja centralnih organa vlasti budu izmene izbornog zakona, koje Hrvati već godinama pokušavaju da izdejstvuju.
„Te izmene moraju da osiguraju legitimno predstavljanje“, kategoričan je Sitarski.
Treći (hrvatski) entitet mogao bi da bude tema, međutim, kako postići konsenzus oko jednog takvog pitanja, za koje su potrebne izmene Ustava BiH, kada ne može da se postigne konsenzus oko izmena izbornog zakona.
„Mislim da bi prvi korak morao da bude usvajanje izbornog zakona, kako bi se omogućilo predstavljanje sva tri konstitutivna naroda u svim organima vlasti koji su tome namenjeni, kako se slučaj Komšić ne bi dogodio i četvrti put“, objašnjava on.
ve ono o čemu tri konstitutivna naroda postignu konsenzus čini mogućom Bosnu i Hercegovinu, kaže profesor Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke Miloš Šolaja.
„To se, pre svega odnosi na ustavna rešenja u kojima bi bila garantovana sva prava i ostvarivanje onih interesa koji se dogovore. U suštini se, prema intenciji Milorada Dodika, svodi na izvorni Dejtonski sporazum, koji je u međuvremenu doživeo mnogo izmena iz različitih razloga“, objašnjava Šolaja.
Pored izmena ustavnog sistema i reformi odbrambenog i poreskog sistema, na šta su entiteti pristali, voljom visokog predstavnika nametnuto je oduzimanje još 55 nadležnosti entitetima, naglašava on.
„Sve je to, u suštini, značilo promenu izvornog dizajna Bosne i Hercegovine, koji utiče i na poremećene odnose među unutrašnjim akterima“, kaže Šolaja.
Dodik još nije izašao sa svojim političkim programom, te samo možemo da pretpostavljamo na koji će način od sadašnje, kako je rekao, nemoguće tvorevine, napraviti moguću.
Jedino što je jasno jeste da su u sadašnjem stanju konstitutivni narodi neravnopravno tretirani, da je takvo stanje neodrživo i da se, ukoliko bude potrajalo, Bosni i Hercegovini ne piše dobro.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com