Kako vreme protiče, sve su manje šanse da se nadbiskup Alojzije Stepinac kanonizuje. Papa Franja smatra da je hrišćanstvo pod takvim izazovima da biskupi i episkopi ne smeju da donose odluke koje dele hrišćane, kaže orijentalista i diplomata profesor dr Darko Tanasković.
Ne stišava se bura oko pisama kardinala Alojzija Stepinca koja su potvrdila da se zalagao za istrebljenje pravoslavaca. Reč je o nedavno objavljena dva pisma iz obimne prepiske koju je Stepinac, tokom 1941. godine imao sa Vatikanom i papom Pijem Dvanaestim, kao i o nekim izveštajima koji su iz Zagreba dostavljani Vatikanu.
Zbog osetljive problematike, Mešovito pravoslavno-katoličke komisija koja je godinu dana razmatrala ulogu Stepinca u Drugom svetskom ratu, a čiji je Tanasković bio član, nije o svom radu obaveštavala širu javnost. Tako se, kaže on, sprečavalo da se šire različite poluistine. Član komisije bio je i njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, koji je na najbolji način formulisao ono što treba reći:
„U pismima se mogu naći mesta koja su duboko problematična.“
Ipak, to ne znači da Stepinac nije živeo u teškom vremenu i da se može sagledavati „u crno-beloj tehnici“, rekao je patrijarh SPC Porfirije.
Stepinac podržavao ustaše – male šanse za kanonizaciju
Stručni saradnici Komisije, kaže Tanasković, znali su u šta smo sve imali uvid ali nije bilo potrebe da se sve obelodani i ova dva pisma za nas nisu suštinski ništa novo. Naš sagovornik dodaje da je na osnovu ukupnog materijala i uvida u komunikaciju kardinala Alojzija Stepinca i Svete stolice bilo sasvim jasno da je on bio problematična istorijska ličnost i da ni u kom slučaju i ni po kakvim kriterijumima ne bi mogao da bude svetitelj.
„Nama je bilo važno da se to dokaže, a u kojoj meri je on ratni zločinac, u kojoj meri je neposredno učestvovao u nečemu, šta je sve znao i šta je mogao da spreči – još se istražuje. Pouzdano je da je nadbiskup Alojzije Stepinac u punoj meri podržavao ustaške vlasti, da je morao biti svestan zločina koje se na teritoriji Hrvatske u to vreme čine prema Srbima, Romima i Jevrejima, da je ponekad činio neke gestove da pomogne na individualnom planu, da je ponekad čak i upozoravao na neke stvari ali da nikada nije doveo u pitanje samu ideju da se taj prostor očisti od Srba kroz katoličenje. Dakle, on je dovoljno problematičan da prema našem shvatanju ne može biti svetitelj ali će na kraju ipak odlučiti Vatikan“, kaže za Sputnjik bivši ambasador u Vatikanu.
Patrijarh Irinej preneo stav Srba
Tanasković nam otkriva i da je naš blaženopočivši patrijarh Irinej u prepisci sa papom Franjom upravo insistirao na tome da vernici SPC, Srbi u celini, a i većina pravoslavaca u svetu ne bi mogli da prihvate da nadbiskup Stepinac sa svojom ulogom u istoriji bude svetitelj u hrišćanstvu. Papa Franja je, kaže Tanasković, to dobro razumeo i insistirao je na tome da ne smeju da se donose odluke koje će još više da podele hrišćane.
Naš deo komisije je imao uvid u sasvim dovoljan broj dokumenata uključujući i ova pisma da može da zastupa stav koji druga strana nije do kraja prihvatila. Oni nisu poricali dokumenta, kaže naš sagovornik, ali ih jesu drugačije interpretirali.
Na pitanje da li bi nadbiskup Stepinac mogao da bude kanonizovan za vreme pontifikata pape Franje, Tanasković kaže da nije presudno vreme, već njegovo ubeđenje.
„Papa Franja nema nameru da u okviru svoga pontifikata izvrši kanonizaciju Alojzija Stepinca zbog toga što se sa prolaženjem vremena umnožavaju razlozi zbog kojih je on i posumnjao da je treba izvršiti. Jedan od veoma značajnih aspekata rada ove komisije jeste privlačenje velike pažnje domaće i strane javnosti na ovaj slučaj što je pomoglo da se vidi da je stvar krajnje sporna i problematična tako da postaje sve teža za onoga ko bi želeo da ga kanonizuje da to zaista i učini,“ rekao je prof. dr Darko Tanasković.
Moguć nastavak dijaloga
Završni sastanak članovi Komisije su, dodaje naš sagovornik, imali sa papinim sekretarom kardinalom Pjetrom Parolinom i to je indikativno, jer je članove pre početka primio papa Franja, a na kraju nije.
„To je jedan signal da Vatikan računa da će se o tome razgovarati. Na tom poslednjem susretu blaženopočivši mitropolit Amfilohije je odigrao veoma značajnu ulogu u zaključnom delu, jednom izuzetnom diplomatskom formulacijom, a kardinal Parolin je izrazio želju da se o tome nastavi dijalog u nekoj formi. Drugim rečima, ne verujem da će ova komisija i dalje raspravljati o ličnosti i delu nadbiskupa Stepinca pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata ali postoji želja i verujem da je obostrana, da se nastavi dijalog o toj teškoj temi, jer je i započet u jednoj korektnoj atmosferi“, kaže diplomata sa višedecenijskim iskustvom.
Tanasković nije siguran da će nastavak dijaloga doneti nešto u opipljivom smislu, ali ima utisak da je Vatikan izrazio opredeljenje da se kanonizacija odloži. Citirao je reči kardinala Parolina koji je naglasio da ta odluka čeka „Božije vreme,“ a to je najbolje vreme. On očekuje da se neki vid dijaloga nastavi i posle otvaranja dela Vatikanskog arhiva koji se odnosi na pontifikat pape Pija Dvanaestog.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com