Jadran nije ono ลกto je bio pre 20, 30 godina, polako postaje bara, temperatura mora na dubini od kazao je biolog Petar Kruลพicฬ, vanredni profesor na Prirodoslovno-matematiฤkom fakultetu (PMF) u Zagrebu.
Tome doprinosiย kanalizacijaย koja se sliva u more bez preฤiลกcฬivaฤa, masovni turizam, akvakultura, kaลพe Kruลพicฬ.
โMore namย izgleda predivnoย kada ga gledamo s obale, a kada zaronimo, doลพivljavamo razoฤaranje. Dosta toga strada, nije dobroโ,ย rekaoย je on za agenciju Hina.
Nova strategija EU za biorazliฤitost predviฤa konkretne korake u cilju oporavka do 2030. godine, ukljuฤujucฬi pretvaranje najmanje 30 odsto evropskog kopna i mora uย zaลกticฬena podruฤja.
Za biorazliฤitost je potrebno, prema planovima EU, obezbediti 20 milijardi evra godiลกnje iz raznih izvora, ukljuฤujucฬi sredstva EU te nacionalna i privatna sredstva.
Evropski parlament i Savet Evrope doneli su 2019. uredbu kojom seย zabranjujeย i upotreba odreฤenih destruktivnih ribolovnih alata ili metoda, izmeฤu ostalog eksploziva, ribolovnih alata za skupljanje crvenog i drugih vrsta korala…
Kruลพicฬ je naveo da bi trebalo da postoje zone u kojima seย crveni koralย ne sme brati kao i zone u kojima se ne sme loviti riba.
โRiba cฬe se tamo razmnoลพavati, a populacija se ลกiriti van zaลกticฬenog podruฤja, tako da ribari ne treba da se bojeโ, rekao je on.
Kao jedan od primera uniลกtenja, Kruลพicฬ navodi crvene korale, a sa njima โdanas ne bismo imali problem da smo dobro ฤuvali zaลกticฬena podruฤja, jer bi oni opstali barem u netaknutim sredinamaโ.
โSada imamo ranjene populacije u zaลกticฬenim podruฤjima i uniลกtene u nezaลกticฬenimโ, objaลกnjava Kruลพicฬ.
Kaลพe da se crveni koral, kolonija sastavljena od hiljada ลพivotinjica koja zahteva ฤisto more sa malo sedimentacije, nemiliceย uniลกtava.
Uย Jadranuย crveni koral se moลพe nacฬi duลพ istoฤne obale na potezu od Kvarnera do Albanije. Radi se o zaลกticฬenoj vrsti atraktivnog izgleda sa tvrdim kosturom koji je cenjen kao materijal za izradu nakita, pa na trลพiลกtu dostiลพe visoku vrednost i enormno se eksploatiลกe.
Nije samo izlov ono ลกto uniลกtava populaciju, znaฤajan uzrok su iย klimatske promene,ย kaลพe Kruลพicฬ. Crveni koral je naviknut na temperature od 12 do maksimalno 14 stepeni i na viลกim temperaturama ugine. Danas se zbog vrlo visokih temperatura leti zagrejava i more pa topliji sloj prodire dublje.
โPostalo je normalno da krajem avgusta ili poฤetkom septembra na dubini 40-50 metara temperatura mora bude ฤak i 24 stepena ลกto je neuporedivo viลกe nego pre 50 godinaโ, upozorava Kruลพicฬ.
Nije preveliki problem za morske organizme akoย visoke temperatureย mora potraju samo nekoliko dana, ali zna da se dogodi da potraje mesec dana, ลกto je pogubno, istiฤe on.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com