Rimokatolička crkva se do dan danas nije ogradila od zločina počinjenih u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata i to je strašno, kazao je Lordan Zafranović sinoć u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije u Beogradu u okviru programa književnog festivala Krokodil.
Jedan od najznačajnijih filmskih reditelja sa prostora nekadašnje Jugoslavije bio je gost „Sofa intervjua“ prve večeri festivala Krokodil.
Sa Zafranovićem je razgovaro književni kritičar Ivan Velisavljević.
Slavni filmski reditelj je govorio o nastajanju svojh remek dela „Pad Italije“ i „Okupacija u 26 slika“, Katoličkoj crkvi, cenzuri, Dalmaciji, Italiji, Mirku Kovaču…
Zafranović je naglasio da je istorija Rimokatoličke crkve vezana za Drugi svetski rat u Hrvatskoj, zapravo istorija zla.
„Nije lako poverovati da se do danas niko iz crkve nije ogradio od tog zla. To je jedno opterećenje za narod u Hrvatskoj. Kada sam otišao u Jasenovac suočio sam se sa strašnim slikama i činjenicama o nastajanju zla. Kada sam se sa prijateljima u jednom kombiju vraćao kući iz obilaska tog stratišta, pevao sam na sav glas operske arije ne bi li izbacio iz sebe tu strahotu koju sam video. Do današnjeg dana nema prave katarze i nadam se da će se i to uskoro desiti“, kazao je Zafranović.
Na samom početku razgovora pred hiljadu ljudi koji su došli na otvaranje festivala Krokodil, Zafranović se zahvalio svima.
„Čini mi se da su ovde neki ljudi koji su izabrani da odu na neku drugu, bolju planetu, šamo treba da se ukrcamo na taj svemirski brod. Prijatno mi je ovde među vama jer osećam dobru energiju koju imate“, kazao je Zafranović.
On je naglasio da je bio privilegovan da mesecima radi na svom filmu u rodnom mestu na dalmatinskom ostrvu Šolta.
„Tamo nije bilo vode, ali smo je vadili iz bunara. Zajedno sa Mirkom Kovačem pisao sam scenario za film „Pad Italije“ tu na licu mesta gde je i sniman. Završili bi mi tamo taj scenario ali je Mirko Kovač jako udario kantu za vodu u dno bunara, pa smo prešli u Zagreb“ opisivao je Zafranović.
Prema njegovim rečima, okolnosti u kojima su nastajali filmovi u Jugoslaviji podrazumevale su i takve zgode da pravi tenk skrene sa vojnih manevra i bude na raspolaganju ekipi filma na nekoliko sati.
„Neki kapetan Crnogorac, naredio je da nam trajektom na ostrvo dopreme tenk i posle da ga vrate u redovne aktivnosti na manevrima. Imali smo podršku za stvaranje vrhunske umetnosti i mi smo to umeli da iskoristimo“ sećao se Zafranović.
Njegov film „Pad Italije “ bio je mesecima pod cenzurom jer u pripremi tog ostvarenja neke istorijske činjenice nisu valjano proverene.
„Imamo mi na početku filma Krasnu koja biva streljana zbog slobodnog života sa Italijanima na smrt streljanjem. Našli smo u istorijskim spisima da je postojala Krasna Nola je osuđena od Oblasnog komiteta dalmatinskih ostrva na smrt streljanjem. Samo smo želeli na filmu da dokumentujemo taj događaj“, kaže on.
Ispostavilo se da je Krasna Nola izašla iz rata u činu kapetana prve klase i kasnije se udala za nekog admirala ratne mornarice, dodao je Zafranović.
„Krasna je bila predsednica SUBNOR-a za Dalmaciju i naravno da je zabranila naš film. Jedva su skinuli cenzuru sa tog filma pred Pulski festival. Skoro šest meseci je film „Pad Italije“ bio zabranjen“, kazao je Zafranović.
Za njega su divota Mediterana i zlo fašizma uvek bili velika inspiracija.
„U Dalmaciji i Italiji žive slični ljudi…To su slične kulture u kojoj se zlo pojavi uprkos divnoj geografiji. Uvek sam počinjao filmove širokim planovima tog divnog spoja neba zemlje i mora, a zatim sužavao fokus na ljudke slabosti iz kojih proističe zlo“, kazao je Zafranović
Pre Lordana Zafranovića prvog dana festivala Krokodil odlomke iz svojih knjiga čitali su Olja Savičević Ivančević i Slobodan Šnajder, a svoju poeziju recitovao je Slobodan Tišma.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com