Novousvojeni crnogorski Zakon o slobodi veroispovesti, koji je uzburkao javnost i u Crnoj Gori i u regionu, jer preti oduzimanjem imovine crkvenih nepokretnosti od SPC u korist crnogorske države, mogao bi da bude osporen pred Ustavnim sudom Crne Gore, ali i pred Evropskim sudom za ljudska prava, smatraju pravni stručnjaci.
Budući da pravo na imovinu garantuje Konvencija Saveta Evrope o ljudskim pravima, to znači da bi SPC, ukoliko pred Ustavnim sudom Crne Gore ne bi dobije zadovoljenje prava na imovinu, mogla da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Prosefor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević ističe da Crna Gora pokušava da proglasi svojom kulturnom baštinom nešto što je vekovima bila zajednička verska baština pravoslavne crkve, te da očekuje da se ograničavanje prava SPC na imovinu nađe najpre pod lupom sudskih organa u Grnoj Gori, a potom pred Evropskim sudom.
On je napomenuo da Evropski sud ima veoma bogatu praksu koja se tiče povrede prava na imovinu, kao i da je „posebno je osetljiv na svako njeno ograničavanje“:
„U tom smislu bi položaj verske zajednice pred ovim sudom bio prilično povoljan i mogla bi se očekivati jasna i brza odluka“, rekao je ranije Milisavljević za Tanjug.
Njegovo mišljenje deli i advokat Dušan Ignjatović, koji upravo ukazuje na jednu konkretnu odluku Evropskog suda u slučaju u kojem je osam grčkih manastira podnelo predstavku protiv države Grčke zbog povrede, pre svega, prava na imovinu (Holy Monasteries v. Greece).
U tom slučaju, Sud je zaključio da je došlo do mešanja u pravo na imovinu podnosilaca predstavke.
„Sličnosti u postupanju grčkog i crnogorskog zakonodavca nesumnjivo ima. I predmet Svetih manastira i situacija sa imovinom SPC u Crnoj Gori odlikuje kompleksno činjenicno stanje koje se odnosilo na rešenje pitanja vlasništva nad manastirima i crkvama. Imovina je u oba slučaja stvorena u daljoj prošlosti, a svakako mnogo pre donošenja zakona koji pretenduju da reše pitanje svojine nad tom imovinom“, naveo je Ignjatović u tekstu objavljenom na blogu „Mihajlo Law Blog“.
Ignjatović je dalje ukazao da i grčki i crnogorski zakon propisuju da će, ukoliko crkve ne dokažu da su stekle pravo svojine na imovini u skladu sa načinima predviđenim zakonima, usvojenim nekoliko desetina ili stotina godina nakon sticanja imovine, kao vlasnik te imovine biti upisana država.
U obe situacije se faktički, kako navodi, uspostavlja pretpostavka da imovina pripada državi, dok je na crkvama da pokušaju da je ospore.
U odnosu na kriterijume koje primenjuje Evropski sud za ljudska prava Ignjatović pretpostavlja da će, ukoliko crnogosrski Zakon stigne do njega na preispitivanje, Evropski sud stati na stanovište da je došlo do mešanja države u pravo na imovinu aplikanta, i da je postojao domaći zakon po kome je mešanje sprovedeno, smatra advokat.
Taj sud bi dalje mogao da razmatra da li je mešanja bilo u skladu sa domaćim zakonom, da li je ono bilo opravdano javnim interesom, a potom i da li je mešanje proporcionalno cilju koji se želi postići.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com