Zapaljive izjave o nekakvom ujedinjenju Albanije i Kosova, a zatim i juga Srbije, unele su nervozu i u regionu, ali i u Briselu, pa se postavlja pitanje: ima li Evropska unija načine da reaguje na takve pretnje, piše Dojče vele (DW).
Evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han kaže da je razočaran zbog zapaljivih izjava pojedinih lidera na Zapadnom Balkanu.
Hanova ocena, ali i upozorenje, jeste da se takve izjave lako mogu obiti o glavu onima koji ih izgovaraju.
„Želim da izrazim svoje razočaranje, čak i iznerviranost, zbog zapaljivih izjava pojedinih lidera u regionu. Takve poruke koje mogu da se shvate kao mešanje u unutrašnja pitanja susednih zemalja i prizivaju na menjanje granica nisu prihvatljive i više su nego kontraproduktivne“, poručio je evropski komesar nadležan za proširenje i zemlje koje se nalaze na putu integracija u Evropsku uniju.
Ta izjava Johanesa Hana, prva je konkretna poruka Unije na sinhronizovane najave albanskih lidera koji su prošle nedelje, počev od Tirane, preko Prištine, do Bujanovca, podsećali na ideju o stvaranju „velike Albanije“.
Iako je u svom intervjuu premijer Albanije Edi Rama jasno naveo da „ujedinjenje Kosova i Albanije nije nešto što on priželjkuje“, u Srbiji se, selektivno, čuo samo deo u kome Rama govori o mogućnosti takvog ujedinjena. To je izazvalo lavinu alarmantnih komentara zvaničnog Beograda, počev od toga da je u pitanju „najveća pretnja za mir i stabilnost regiona“, pa do najava mogućeg „novog rata na Balkanu“ koji će uključiti i Crnu Goru i Makedoniju. Istovremeno, u Podgorici i Skoplju su gotovo ignorisali tu situaciju.
Razgovor sa Hanom u Briselu bio je dovoljan da i šef diplomatije Srbije Ivica Dačić „spusti loptu“ i „evropski“ sagleda situaciju. „Balkanu su potrebni zajednički interesi, a ne povratak u prošlost, izazivanje sukoba i pretnje miru i stabilnosti“, poručio je Dačić. Ipak, on nije izostavio da napomene da „i političari iz Srbije mogu da govore o ideji da svi Srbi žive u jednoj državi i da se to odnosi na Republiku Srpsku i Srbe u Hrvatskoj i Crnoj Gori“, ali i da doda da to „ne bi vodilo putem napred, nego u prošlost“.
I dok šef diplomatije Srbije broji nova poglavlja u pregovorima Srbije i Evropske unije i govori o „dobroj dinamici“ tog procesa, albanski premijer Edi Rama ocenjuje da su otvorena vrata EU jedini način da Zapadni Balkan ostane u „mirnom i kooperativnom“ stanju. U suprotnom, Rama upozorava da EU čeka „noćna mora“ koju će napraviti Balkan ako „poludi“.
Ramino podsećanje na već viđeni „balkanski scenario“ zapravo je politički pritisak upućena direktno, ako ne i isključivo, na adresu Brisela.
Činjenica je da Albanija već dugo stagnira na svom putu evrointegracija: pet godina je čekala na status kandidata koji je, posle zahteva koji je podnela 2009, dobila tek 2014. godine.
Do današnjeg dana, Tirana nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u pristupnim pregovorima sa Unijom. Uslov EU, na prvom mestu Nemačke, za početak pristupnih pregovora sa Albanijom, jeste napredak u oblasti vladavine prava u toj zemlji. Postojeća lista domaćih zadataka Tirane je i duga i zahtevna – počev od reforme pravosuđa, javne uprave i izbornog sistema, pa do suzbijanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com