Dugi aplauz koji je predsednik Crne Gore Milo Đukanović dobio u Evropskom parlamentu može se objasniti turbulentnim političkim momentom u našem regionu i pozicioniranjem Podgorice kao ipak izvesnog faktora stabilnosti, uz potencijalnu medijatorsku ulogu u rešavanju postojećih konflikata, ocenjuje politički analitičar Sergej Sekulović.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović boravio je u utorak u Strazburu na poziv predsednika Evropskog parlamenta (EP) Antonija Tajanija, gde se na redovnom zasedanju obratio evropskim poslanicima. To je bio prvi put da predsednik jedne države sa Zapadnog Balkana govori na plenarnom zasedanju ove najviše evropske institucije.
Tokom odvojenog susreta sa Đukanovićem, Tajani je iskazao zadovoljstvo što se predsednik Crne Gore obraća Parlamentu, jer je, kako je kazao, on na čelu zemlje koja je prva u redu za članstvo u EU, „čovek sa vizijom“, koji odlično poznaje prilike na Zapadnom Balkanu i doprinosi stabilnosti regiona.
Predsednik EP je Đukanoviću u čast takođe priredio i svečani ručak, kom su prisustvovali i potpredsednici EP, predstavnici osam političkih grupacija u toj instituciji, komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han, kao i Julijana Bogner Štraus, austrijska savezna ministarka, u ime predsedavajućeg Evropskom savjetu.
Pažnju javnosti svakako je najviše privukao Đukanovićev govor pred evropskim poslanicima, tokom kog je crnogorski predsednik podvukao da se Crna Gora već danas ponaša kao članica Evropske unije, naročito kada je u pitanju zajednička spoljna i bezbednosna politika, te da trenutno postoje dva krupna uzroka koja podrivaju doskorašnji reformski, proevropski zamah država Zapadnog Balkana:
„Disonantni tonovi sa raznih evropskih adresa oko izvesnosti i tempa evropskog proširenja. I drugo, nerešeni problemi i otvorena pitanja u regionu još iz vremena jugoslovenske krize. Mislim na nedovršena rešenja za probleme u odnosima između Srbije i Kosova, u Makedoniji i u Bosni i Hercegovini. Ova dva uzroka su veoma međuzavisna. Konfuzija i neizvesnost na evropskim adresama hrane iluzije još uvek poletnih aktera retrogradne politike u našem regionu, koji i dalje sanjaju prekompoziciju regiona, velikodržavne tvorevine i neumorno traže podršku tim idejama na nekoj važnoj međunarodnoj adresi“, kazao je Đukanović.
Na javnost u Crnoj Gori, u kojoj se od strane brojnih političkih, medijskih i NVO aktera u proteklom periodu spekulisalo da Đukanović i nije baš omiljen državnik u EU i Briselu, najsnažniji utisak ostavilo je to što su poslanici Evropskog parlamenta kraj Đukanovićevog govora propratili na nogama, uz aplauz u trajanju od preko trideset sekundi.
Analizirajući u tom kontekstu posetu predsednika Crne Gore Evropskom parlamentu, politički analitičar Sergej Sekulović za Sputnjik kaže da je činjenica da je poseta predsednika Đukanovića bila uspešna, kao i da Đukanović u marketinškom smislu bolji pi-ar nije mogao da se osmisli.
Postavlja se ozbiljno pitanje, prema rečima ovog analitičara, zašto se sve to tako desilo i šta su bili glavni razlozi.
„Mislim da se odgovor krije u turbulentnom političkom momentu sa stanovišta našeg regiona i pozicioniranja Crne Gore kao ipak izvesnog faktora stabilnosti, uz potencijalnu medijatorsku ulogu u vezi sa rešavanjem konflikata koji postoje. Iz te pozicije se crpe određeni međunarodni legitimitet i određena međunarodna podrška“, kaže Sekulović.
„Verujem da su ti faktori suštinski uticali na to da se gospodinu Đukanoviću u ovom trenutku otvori prostor na način na koji se otvorio, a pri činjenici da se i sama EU traži i da se nalazi u jednom turbulentnom momentu, dok Crna Gora jeste neko ko je u formalnom smislu predvodnik evropskih integracija i, uslovno rečeno, jedna uspešna priča, pa je samo pojavljivanje predsednika Crne Gore u Evropskom parlamentu signal da je proces evropskih integracija i proširenja, odnosno čitava evropska agenda i dalje živa. U sklopu tih elemenata može se tražiti i odgovor na dobar prijem Đukanovića“, dodaje naš sagovornik.
Sa druge strane, poseta Đukanovića, prema rečima Sekulovića, sigurno ostavlja crnogorsku opoziciju ili jedan njen deo bez snažnih argumenata.
„Teško je sada izvući tezu da je gospodin Đukanović neko ko je u nemilosti zapadnih zemalja, odnosno Evropske unije konkretno, i osoba od koje će se tražiti povlačenje sa političke scene. To ne znači da se to u jednom momentu neće i desiti, ali teško da sada ta argumentacija ima prođu u crnogorskoj javnosti“, smatra sagovornik Sputnjika.
Na pitanje da li će crnogorska opozicija uskoro biti kadra da nešto promeni u svom političkom delovanju, jer je poseta crnogorskog predsednika Evropskom parlamentu u dobroj meri demantovala tvrdnje da vlast u Podgorici nije miljenik Brisela, ovaj analitičar smatra da crnogorska opozicija na prvom mestu mora da sazri.
„Moramo imati na umu da unutar crnogorske opozicije, grubo posmatrano, postoji jedan deo koji je građanski i proevropski, i drugi dio koji je zasnovao svoju politiku na identitetskim pitanjima i koji ne vidi Crnu Goru u integracionim procesima na koje pledira građanski deo opozicije. Zbog svega toga je crnogorska opozicija danas zaista pred izazovom sopstvene konsolidacije. Koliko ona za to ima snage, kapaciteta, vizije i mudrosti jeste nešto što se postavlja kao legitimno pitanje na koje mi u ovom trenutku nemamo jasan odgovor“, kaže Sekulović.
Naš sagovornik zaključuje da se u tom smislu prvenstveno mora sačekati na lidere crnogorskih opozicionih partija, kako bi se videlo koliko su oni zaista spremni da preuzmu rizik odgovorne politike, a koja pre svega podrazumeva konsolidaciju stanja u sopstvenim redovima.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com